Tuđin
(Alien)

Film. Velika Britanija, 1979. R. Ridley Scott, S. Dan O’Bannon, F. Derek Vanlint, Denys Ayling, S. E. ,,Filmfex Animation Services“, Carlo Rambaldi, Clinton Cavers, Bernard Lodge, Brian Johnson, Nick Allder, Allan Bryce, M. Jerry Goldsmith, U. Tom Skerritt, Sigourney Weaver, Veronica Cartwright, Harry Dean Stanton, John Hurt, Ian Holm, Yaphet Kotto, P. Twentieth Century-Fox/Brandywine-Ronald Shusett Productions, T. 117′

Jedan od najuzbudljivijih i najnapetijih filmova svekolike naučnofantastične kinematografije.

Rađen prema motivima priče Ronalda Šaseta i Dena O’Benona (koji je autor scenarija), Tuđin je usredsređen na zbivanja na svemirskom tegljaču „Nostromo“, čija posada prima tajanstven poziv za pomoć sa jedne puste planete, gde se uskoro spušta izviđački šatl.
No, umesto nekog stvorenja u nevolji, ekspedicija vraća na matičnu letelicu jednog uljeza koji će stati brzo da raste, postajući uz put sve krvoločniji i opasniji, i da tamani jednog po jednog člana posade, da bi mu na kraju došla glave poslednja preživela žena, koja će ujedno prva shvatiti da su svi oni bili zamorčići u jednom eksperimentu preživljavanja.

Ovako ispričan, Tuđin se verovatno ni po čemu ne razlikuje od mnoštva srodnih ostvarenja, naročito onih iz pedesetih holivudskih godina.
Štaviše, kritičari su odmah uočili veliku sličnost sa malo poznatim filmom To! Užas s one strane svemira (1958), koji počiva na gotovo istovetnom sižeu.

No, ono što Tuđina značajno odvaja od tradicije jeste pre svega sjajna vizuelizacija, čiji je idejni tvorac švajcarski nadrealistički slikar H. R. Giger i koja vanredno sugestivno dočarava klaustrofobičnu atmosferu svemirskog broda, odnosno jedne skučene stupice iz koje ljudima nema uzmaka.

Tu je, zatim, sjajno predočen lik naslovnog stvorenja, čiji zastrašujući izgled sračunato ide na to da budi najdublje strahove u gledaocu.
Doda li se ovome veoma umešna režija i montaža, postaju jasni razlozi koji su Tuđinu doneli ogroman uspeh kod publike, lako pretežan deo tog uspeha proishodi iz „horor“ elemenata, nema nikakvih dvoumica u pogledu žanrovske pripadnosti ovog filma.

Kinematografska naučna fantastika značajno je obogaćena ovim prvorazrednim ostvarenjem.

Srodne teme:

1. Ajzenberg, Leri lako ima samo jednu objavljenu zbirku SciFi priča, Ajzenberg je...
2. Džouns Rejmond F. Džouns, Rejmond F. (Jones, Raymond F.) Američki pisac. Rođen u...
3. Džentl Meri Džentl,Meri (Gentle, Mary) Britanska spisateljica. Rođena u Istburnu 29. 03....

Андрей Арсеньевич Тарковский
Tarkovski Andrej

Ruski reditelj. Rođen 04. 04. 1932. u mestu Zavraže, u pokrajini Ivanovo. Uporedo sa gimnazijom išao je u muzičku školu i tri godine učio slikanje.

Godine 1952. upisuje se na Fakultet za orijentalne jezike, gde uči arapski, ali ga napušta posle dve godine i odlazi u Sibir da radi na geološkim poslovima.
No, ni tu se dugo ne zadržava, već krajem 1954. prelazi u Moskvu gde upisuje Filmsku akademiju u klasi profesora Mihajla Ilica Roma.
Akademiju završava 1960, diplomirajući kratkim filmom Kompresor i violina. Tarkovski je snimio samo sedam filmova, od čega tek dva naučnofantastična, ali je i to bilo sasvim dovoljno da ga učini, uz Stenlija Kjubrika, najvećim SF sineastom druge polovine dvadesetog veka.

Ime Andreja Tarkovskog silovito je blesnulo na nebu SF kinematografije 1971. godine, kada je premijerno prikazan čudesni i jedinstveni Solaris, rađen prema motivima istonaslovnog romana Stanislava Lema.

Transpozicija Lemovog literarnog predloška koju preduzima Tarakovski dinamično je obogatila ovo inače sumorno delo onim izuzetnim emocionalnim nabojima i osobenom blagošću koji stoje u temelju i velikog remek-dela Tarkovskog — Andrej Rubljov (1966).

Na isti način Tarkovski nadgrađuje i roman braće Strugacki Piknik pokraj puta, koji mu je poslužio kao polazište za izvanrednog Stalkera (1979), film jedinstvene atmosfere i napetosti ostvarene, potpuno netipično, sporim kadrovima, bez naglih rezova i sa mnoštvom statičnih krupnih planova.

Oba ova filma spadaju u sam vrh SF kinematografije, noseći pečat izuzetne rediteljske individualnosti, koja u najboljoj melijesovskoj tradiciji traga za načinima što potpunijeg prožimanja žanra i medija. Godine 1984. Tarkovski je emigrirao iz Sovjetskog Saveza.

Njegov poslednji film, Žrtvovanje (1986), takođe sadrži izvesne SF elemente. Tarkovski je 1987. umro u Francuskoj.

Srodne teme:

1. Solaris 1971. Jedan od najboljih SF filmova svih vremena, rađen prema motivima...
2. BEKSTVO GOSPODINA MEKKINLIJA BEKSTVO GOSPODINA MEKKINLIJA (Begstvo mistera MakKinli) Film. SSSR, 1976. R....
3. BRAUN, HAUARD BRAUN, HAUARD (Brown, Howard) Američki ilustrator. Rođen u Leksingtonu 1878....

Solaris Film 1971. Andrej Tarkovski

Film. Rusija, 1971. R. Andrej Tarkovski, S. Andrej Tarkovski, Fridrih Gorenštajn, F. Vadim Jusov, M. Eduard Artemvev, U. Natalija Bondarčuk, Donatas Banionis, Juri Jarvet, Anatolij Solonicin, Vladislav Dvoržecki, Nikolaj Grinko, Sos Sarkisijan, P Mosfilm, T. 167′

Jedan od najboljih SF filmova svih vremena, rađen prema motivima romana poljskog žanrovskog maga Stanislava Lema.
Sve što čini stožernu vrednost Lemovog dela u punoj je meri očuvano u filmu.

To je moćna parabola o čovekovoj nezrelosti da uspostavi prvi kontakt sa drugačijim vrstama razuma u svemiru. Različitost tog drugog razuma u Solarisu uistinu je ogromna.

Posredi je džinovski inteligentni okean sa kojim mala kolonija zemaljskih astronauta na orbitalnoj stanici uzalud pokušava da stupi u bilo kakvu vezu.
Izvestan „kontakt“, doduše, postoji, u smislu da razumni okean izvlači iz skrovitih kutaka savesti ljudi tamne mrlje koje materijalizuje, hotevši time da na najubedljiviji način pokaže kako čovek još nije zreo ni za kontakt sa drugim članovima sopstvene vrste, a kamoli sa drugim kosmičkim vrstama inteligentnih stvorenja.

Vrhunac ovog paradoksa doseže se onda kada se najhumanijom, najljudskijom od svih žitelja orbitalne stanice pokazuje devojka Hari, materijalizovana iz prigušenih sećanja glavnog junaka na jednu stvarnu devojku koja se ubila zbog njegove ravnodušnosti.
Jedino će Hari, iako uopšte nije ljudsko biće, biti spremna za čin samožrtvovanja da bi i glavnom junaku pružila priliku za prvi i
jedini pravi kontakt sa Solarisom.

I upravo u tom činu kontakta Tarkovski napušta sumornu viziju Stanislava Lema, koji svoje junake ostavlja poražene i bez budućnosti.
Tarkovski, međutim, dopušta tračak nade u sjajnoj završnoj sceni kada džinovski inteligentni okean prvi put uzvraća pozitivnim emocionalnim nabojem na pruženu ruku jednog ljudskog bića.

Iz svesti glavnog junaka on će na kraju izvući ne više mrlju, ne neko breme savesti, već setu, spomen na daleko detinjstvo i na povratak u očevo okrilje. Virtuozan film koji naučnu fantastiku svrstava u visove velike umetnosti.

Srodne teme:

1. Andrej Arsenijevič Tarkovski Андрей Арсеньевич Тарковский Tarkovski Andrej Ruski reditelj. Rođen 04. 04....
2. Molčanie doktora Ivensa Putnički avion pada u Atlantski okean i svi bi poginuli...
3. Lem, Stanislav Poljski pisac. Rođen u Lavovu 12. 09. 1921.g. I uprkos...

A Clockwork Orange

Film. Velika Britanija, 1971. R. Stanley Kubrick, S. Stanley Kubrick, F. John Alcott, M. Walter Carlos, U. Malcom McDowell, Michael Bates, Adrienne Corri, Patrick Magee, Miriam Karlin, Warren Clarke, John Clive, Carl Duering, P. Polaris Prod./Warner Bros, T. 136′

Remek delo neosporno jednog od najvećih britanskih reditelja, nastalo samo tri godine posle velike 2001: Odiseja u svemiru. Kjubrik je kao književni predložak imao istoimeni roman engleskog pisca Entonija Bardžisa (Burgess, Anthony).

Posredi je žestok, opor, uznemirujući film o sučeljavanju dve vrste zla: pojedinačnog i institucionalizovanog. Smešten u prepoznatljivo blisku budućnost, film priča o sadistički zlom tinejdžeru Aleksu, nužnom proizvodu jednog krajnje otuđenog ustrojstva sveta, gotovo bez ikakvih atributa ljudskosti.

Prazneći se u mahnitim orgijama nasilja, čije su žrtve isključivo nemoćni i nezaštićeni, glavni junak jednog trenutka prelazi i poslednju granicu – izvršivši ritualno ubistvo velikom falusnom skulpturom. Pošto biva osuđen, u zatvoru ga podvrgavaju naročitoj vrsti uslovljavanja, takozvanom Ludovikovom postupku, čija je svrha da se u njemu stvori uslovni refleks protiv činjenja zla.

Ovako ‘izlečen‘ Aleks vraća se u isto ono društvo u kome je mogao da opstane samo kao zao, a kako to više ne može da bude, nužno postaje žrtva. I tako, društvo svoj problem prebacuje na pojedinca, ostavljajući ga osakaćenog da opstane u jednom opakom, divljem svetu.

Za Kjubrika tu nema nedoumice: on je na strani pojedinca, te će tako Aleks, pošto bude prošao pakao nasilja i pošto pokuša samoubistvo, ponovo postati ono što je i bio i što, zapravo, nije ni prestajao da bude - zla jedinka u zlom svetu.

Dejstvo Ludovikovog postupka iščileće iz njega posle pada sa krova zgrade jedne od njegovih ranijih žrtava, a sa njim i samoobmana društva da se zlo, na kome i samo počiva, može raščiniti veštačkim putem.

Jedna od ključnih Kjubrikovih dosetki u ovom filmu bilo je dovođenje u vezu nasilja sa najlepšim pasažima klasične muzike. Aleks je, naime – paradoksalno – veliki poklonik klasike, a ponajpre Betovena, uz čije taktove najradije preduzima sadistička divljanja.

Prizori tuča i nasilništva postaju tako u ovom filmu baletske numere sa krajnje oporom, ali i veoma efektnom koreografijom i orkestracijom, što otvara zanimljive asocijativne i metaforičke prostore.

Jedinstveno antiutopijsko ostvarenje koje je već postalo nezaobilazni beočug u istoriji naučno fantastične  kinematografije.

O filmu Paklena pomarandža na IMDB

O filmu Paklena pomarandža na wikipediji

Video kanal posvećen filmu Paklena pomarandža na youtube.com

Srodne teme:

1. Dok Sevidž: Čovek Od Bronze Doc Savage The Man of BronzeZakasneli omaž jednom od znamenitih...
2. Bardžis Entoni Bardžis spada u red vodećih svetskih književnika iz druge polovine...
3. Doktor Džekil i Gospodin Hajd Verovatno najuspelija od dvadeset jedne do sada snimljene verzije znamenitog...

Četvorostrani Trougao
(Four Sided Triangle)

Film. Velika Britanija, 1953. R. Terence Fisher, S. Terence Fischer, Paul Tabori, M. Malcolm Arnold, U. Stephen Murray, John Van Eyssen, Barbara Payton, P. Hammer/Astor, T. 81′
Vodviljska komedija zabune iza SciFi paravana.
Dvojica naučnika vole istu ženu, ali ona uzvraća ljubav samo jednom od njih. Da bi se izbavili iz ovog trougla, naučnici se odlučuju da naprave vernu kopiju devojke, ali ona je toliko verna da se takođe zaljubljuje u istog naučnika kao i original.
Drugorazredna produkcija sa hokuspokus naukom. Film je snimljen prema motivima istonaslovnog romana Vilijema Templa.

Plakat za film Četvorostrani Trougao

Srodne teme:

1. Četvorostrani Trougao ČETVOROSTRANI TROUGAO (Four Sided Triangle) Film. Velika Britanija, 1953. R....
2. Dvadeset Hiljada Milja Pod Morem 20.000 leagues under the seaIzvrsna ekranizacija poznatog romana Žila Verna....
3. Robert Čilson ČILSON, ROBERT (Chilson, Robert) Američki pisac. Rođen u Ringvudu 19....

Čovek od Šest Miliona Dolara
(The Six Million Dollar Man)

Televizijska serija. SAD, 1973-1978. R. Kenneth Johnson, U. Lee Majors, P ABC.

Prilično popularna i dugovečna, iako nipošto reprezentativna televizijska serija, radena prema motivima romana Kiborg testpilota Martina Kejdina.
Prve tri epizode serije rađene su i kao samostalni, jednoipočasovni televizijski filmovi, dok potonje epizode traju po pedeset minuta.
Glavni junak bio je astronaut kome je posle jedne nesreće život spasen po cenu zamene mnogih telesnih delova veštačkim protezama.
Za ove prepravke se pokazuje da imaju i dobre strane, budući da junaku podaruju nadljudske moći, koje će on potom, iz epizode u epizodu, koristiti protiv raznih zločinitelja, boreći se na strani američke obaveštajne službe.

Posredi je, zapravo, varijacija motiva Supermena koji ovde ima u svemu zemaljsko poreklo.

Popularnost serije nadahnula je lansiranje još jedne, srodne Bionička žena (1976) koja se u više pogleda pokazala profesionalnije uradenom od svog uzora.

Srodne teme:

1. ČOVEK OD ŠEST MILIONA DOLARA Prilično popularna i dugovečna, iako nipošto reprezentativna televizijska serija, radena...
2. The Man from Atlantis ČOVEK IZ ATLANTIDE (The Man from Atlantis) Televizijska serija. SAD,...
3. The Man from U. N. C. L. E. Veoma popularna TV serija koja se zadržala na programu punih...

(Where Have All the People Gone?)

Film. SAD, 1974. R. John L. Moxey, S. Sandor Stern, Levvis John Carlino, U. Peter Graves, Verna Graves, Verna Bloom, Ken Sanson, George O’Hanlon Jr, P. NBC, T. 75′
Svojevrsna varijacija teme iz Vidmenovog Dan Trifida.
Na Suncu dolazi do iznenadnih eruptivnih promena koje se pokazuju pogubne po gotovo celokupno čovečanstvo.
Svi oni koji su se zatekli na površini bivaju pretvoreni u prah. Tek retki pojedinci imali su sreću da u kritično vreme budu van domašaja pogubnog dejstva naše zvezde i film priča o njih troje, ocu sa dvoje dece, koji su se zatekli u nedrima jedne pećine, te su tako preživeli kataklizmu.
Oni se zapućuju na epsko putovanje kroz košmarno preobraženu Kaliforniju, nailazeći uz put na mračna znamenja jednog novog sveta koji se rađa na ruševinama starog. Tom novom svetu deca se pokazuju prilagodljivija od oca.
Film je snimljen prema motivima dela Luisa Džona Karlina, a u izvesnom smislu nagoveštava film Aleja Prokletstva koji će biti snimljen tri godine kasnije.

Srodne teme:

1. Četvorostrani Trougao ČETVOROSTRANI TROUGAO (Four Sided Triangle) Film. Velika Britanija, 1953. R....
2. Four Sided Triangle Vodviljska komedija zabune iza SciFi paravana. Dvojica naučnika vole...
3. ČOVEK KOJI JE SMIŠLJAO STVARI ČOVEK KOJI JE SMIŠLJAO STVARI (Man den der taenkte ting)...

(Gas-s-s!)

Film. SAD, 1970. R. Roger Corman, S. George Armitage, F. Ron Dexter, M. Country Joei, Fish, U. Robert Corff, Elaine Giftos, Pat Patterson, George Armitage, Alex VVilson, Alan Braunstein P. San Jacinto/AIP, T. 79′
Neobična mešavina dva žanra, naučne fantastike i fantastike nadrealnog, sa prevagom ove druge na kraju.
Vojska gubi kontrolu nad tajnim opitima i u atmosferu se oslobađa naročiti nervni gas koji selektivno desetkuje ljudski rod: stradaju, naime, svi oni koji su stariji od dvadeset pet godina.
Što zbog nedozrelosti preživelih, što zbog ogromnih razmera same kataklizme, dolazi do haosa u kome reč najpre uzimaju tradicionalisti, zalažući se za očuvanje vrlina i ideala američke srednje klase, ali ubrzo ih nadjačavaju hipijevski buntovnici koji na ruševinama starog sveta pokušavaju da sazdaju novu utopiju utemeljenu na načelima ovog pokreta: slobodnom bavljenju seksom, nesputanom uživanju droga i svojevrsnom povratku prirodi.
Na vrhuncu filma reditelj oživljava neke pokojne velikane istorije: Džona Kenedija, Če Gevaru, Edgara Alana Poa, Martina Lutera Kinga… za koje drži da predstavljaju oličenje nekonformizma.
Današnjem gledaocu, za koga je hipijevski pokret već deo istorije, film ne govori mnogo.

Srodne teme:

1. Bar Džordž Poglavito je saradivao sa časopisom Galaxy, da bi potom glavni...
2. Fleš Gordon O naučnofantastičnom žanru vlada predrasuda (ne sasvim lišena povoda, međutim)...
3. BRIK BREDFORD Jedna od mnogobrojnih varijacija znamenitog Baka Rodžersa, Brik Bredford, dospeva...

Daikyoju Gappa

Film. Japan, 1967. R. Haruyasu Noguchi, S. lwao Yamazaki, Ryuzo Nakanishi, F. Muneo Keda, S. E. Akira Watanabe, U. Tamio Kawaji, Yoko Yamamoto, Yuji Okada, Koji Wada, Tatsuya Fuji, P. Nikkatsu, T. 90′
Film koji stoji zasebno u okviru japanske tradicije sineastičkih Sci Fi ostvarenja o raznim čudovištima.
Pre svega, on ne potiče od specijalizovane kompanije Toho, već od Nikacue, koja je snimala sasvim druge žanrove. Osim toga, javlja se svojevrstan parodijski pomak u obradi klišetizovanog sižea kome će Toho pribeći tek jednu deceniju kasnije.
Posredi je priča o gramzivom magnatu koji uspeva da kidnapuje mladunče čudovište da bi ga izlagao u cirkusu; roditelji čudovišta kreću u potragu za svojim potomkom, rušeći pri tom sve pred sobom, a naročito Tokio. Konačno, pravda će biti zadovoljena i sva tri čudovišta naći će se ponovo na okupu, da bi se vratila na matično ostrvo.
Radnja se odlikuje duhovitim, parodijskim obrtima, a lokaliteti na kojima se odigrava odabrani su tako da predstavljaju svojevrsnu turističku razglednicu zemlje izlazećeg Sunca.

Gapa ima više dodirnih tačaka sa engleskim filmom Gorfifo (1961).

Srodne teme:

1. Ebirah, Užas Iz Dubine Fukuda je zamenio Hondu za rediteljskim pultom, ali se u...
2. ATRAGON ATRAGON (Kaitei gunkan) Film. Japan, 1964. Inoshiro Honda, S. Shinichi...
3. Dogora, Svemirsko Čudovište Jedno u nizu srodnih Hondinih ostvarenja, rađenih u konfekcijskoj seriji,...

(Galaxina)

Film. SAD, 1980. R. William Sachs, S. William Sachs.F. Dean Cundy, U Stephen Macht, Dorothy Stratten, James David Hinton, Avery Schreiber, P. Marimar/Crown International, T. 95′
Naslovna Galaksina je android u službi svemirske policije na brodu Infiniti, koji biva upućen na planetu Altair 1 u potragu za zagonetnom plavom zvezdom.

Sledi niz blago erotizovanih pustolovina, kao i romansa protagonistkinje sa jednim pripadnikom ljudske rase. Romansa koja u izvesnoj meri mora ostati platonska s obzirom na androidsku neprimerenost glavne junakinje za ulogu prave ljubavnice.

Sasvim prosečan film, koji je, međutim, zakratko izbio u prvi plan zahvaljujući preranoj smrti glavne glumice Doroti Stretn, bivše devojke sa duplerice časopisa Playboy.

Srodne teme:

1. Čaura Čaura (Cocoon) Film. SAD, 1985. R. Ron Howard, S. Tom...
2. Bejer Vilijem Grej Bejer je izvesnu pažnju žanrovske publike privukao četvoredelnom serijom Minioni...
3. Cocoon Jedan od najboljih filmova iz popularnog trenda iz prve polovine...