A Clockwork Orange
Film. Velika Britanija, 1971. R. Stanley Kubrick, S. Stanley Kubrick, F. John Alcott, M. Walter Carlos, U. Malcom McDowell, Michael Bates, Adrienne Corri, Patrick Magee, Miriam Karlin, Warren Clarke, John Clive, Carl Duering, P. Polaris Prod./Warner Bros, T. 136′
Remekdelo danas neosporno najvećeg britanskog reditelja, nastalo samo tri godine posle velike 2001: Odiseja u svemiru. Kjubrik je kao književni predložak imao istoimeni roman engleskog pisca Entonija Bardžisa.
Posredi je žestok, opor, uznemirujući film o sučeljavanju dve vrste zla: pojedinačnog i institucionalizovanog. Smešten u prepoznatljivo blisku budućnost, film priča o sadistički zlom tinejdžeru Aleksu, nužnom proizvodu jednog krajnje otuđenog ustrojstva sveta, gotovo bez ikakvih atributa ljudskosti.
Prazneći se u mahnitim orgijama nasilja, čije su žrtve isključivo nemoćni i nezaštićeni, glavni junak jednog trenutka prelazi i poslednju granicu – izvršivši ritualno ubistvo velikom falusnom skulpturom. Pošto biva osuđen, u zatvoru ga podvrgavaju naročitoj vrsti uslovljavanja, takozvanom Ludovikovom postupku, čija je svrha da se u njemu stvori uslovni refleks protiv činjenja zla.
Ovako ‘izlečen‘ Aleks vraća se u isto ono društvo u kome je mogao da opstane samo kao zao, a kako to više ne može da bude, nužno postaje žrtva. I tako, društvo svoj problem prebacuje na pojedinca, ostavljajući ga osakaćenog da opstane u jednom opakom, divljem svetu.
Za Kjubrika tu nema nedoumice: on je na strani pojedinca, te će tako Aleks, pošto bude prošao pakao nasilja i pošto pokuša samoubistvo, ponovo postati ono što je i bio i što, zapravo, nije ni prestajao da bude - zla jedinka u zlom svetu.
Dejstvo Ludovikovog postupka iščileće iz njega posle pada sa krova zgrade jedne od njegovih ranijih žrtava, a sa njim i samoobmana društva da se zlo, na kome i samo počiva, može raščiniti veštačkim putem.
Jedna od ključnih Kjubrikovih dosetki u ovom filmu bilo je dovođenje u vezu nasilja sa najlepšim pasažima klasične muzike. Aleks je, naime – paradoksalno – veliki poklonik klasike, a ponajpre Betovena, uz čije taktove najradije preduzima sadistička divljanja.
Prizori tuča i nasilništva postaju tako u ovom filmu baletske numere sa krajnje oporom, ali i veoma efektnom koreografijom i orkestracijom, što otvara zanimljive asocijativne i metaforičke prostore.
Jedinstveno antiutopijsko ostvarenje koje je već postalo nezaobilazni beočug u istoriji naučno fantastične kinematografije.
O filmu Paklena pomarandža na IMDB
O filmu Paklena pomarandža na wikipediji
Video kanal posvećen filmu Paklena pomarandža na youtube.com
januar 17th, 2009 at 1:53 am
“Posted on 16 decembar 2008 … Stanley Kubrick … Remekdelo danas neosporno najvećeg ŽIVOG reditelja” ???
A čovek umro još 1999. godine (proveriti na IMDB)
januar 18th, 2009 at 3:23 pm
Znači ipak ne spavate. Da znam za tu grešku, nego sam bio lenj da je ispravim, sve ono, sutra ću. Ali sada stvarno moram da ispravim, kad neko stvarno i čita šta sve ovde piše. Inače sam počeo da gubim nadu da u Srbiji ima ljubitelja naučne fantastike.
januar 26th, 2009 at 1:58 am
A Clockwork Orange je svasta nesto… moze se opisati raznim atributima i kategorijama… ja nikada ne bih izabrao SF kao dominantu odrednicu knjige i filma. SF detalji su samo kolateralna steta, pri konstruisanju ove price. Bar po meni.
Inace ne dopada mi se.
januar 28th, 2009 at 12:01 pm
U pravu si, ali isto tako većina naučne fantastike je “kolateralna šteta” nekog drugog žanra (krimi priče, istorijski romani -e.g. Zadužbina…) samo smeštena u sf “okruženje”.
O ukusim se ne raspravlja. Slično recimo za kontraverzni “Dune” film, nekom se sviđa nekom ne, jedino u čemu se svi slažemo je:
nekom ko nije pročitao Herbertovu knjigu, jednostavno ne vredi da gleda (zbunjen) film…
januar 17th, 2010 at 11:43 pm
Meni je od Alexovog muzickog ukusa jos simpaticnije ono kako je citao Sveto pismo dok je bio na robiji. Volim taj film, mada bi se Ludvog Van prevrnou u grobu od njega !