Od jula 1929. do maja 1930. objavljeno ukupno jedanaest brojeva, kada ovaj mesečnik biva spojen sa časopisom Science Wonder Stories, postavši Wonder Stories.

Bilo je to prvo Gernsbekovo Sci Fi glasilo po gubitku Amazing Storiesa, koje je donosilo uobičajenu palp produkciju.

ALEF
Jugoslovenski časopis malog formata. Drugo exYU glasilo, posle Siriusa, posvećeno isključivo naučnoj fantastici. Objavljeno je ukupno jedanaest brojeva od avgusta 1987. do juna 1988. u mesečnom ritmu izlaženja. Publikovanje je obustavljeno usled finansijskih neprilika izdavača, novosadskog Dnevnika. Urednik je bio Boban Knežević, dok je unutrašnje ilustracije i korice radio Bob Živković. Časopis je donosio jedan roman [...]

ALGOL

Verovatno najpoznatiji američki fenzin.
Počev od 1963. izlazi svaka četiri meseca, donoseći tekstove o Sci Fi žanru, prikaze, intervjue, prigodne vesti.
Saradnici ovog glasila bila su mnoga značajna imena američke Sci Fi scene.
Po jedan broj ovog fenzina bio je posvećen Arturu Klarku i Kordvejneru Smitu.
Algol je 1974. podelio nagradu Hugo u kategoriji fenzina.

Izlazio od januara 1905. do jula 1920. kad se spojio sa Argosy časopisom i zajednički poneli novo ime Argosy All-Story Weekly.
lako nipošto nije bio žanrovski jednoobrazan, All-Story Weekly donosio je obilje Sci Fi dela, više od ijednog drugog časopisa iz razdoblja pre pokretanja Amazinga.

Mnogi kasnije ugledni Sci Fi autori debitovali su u ovom glasilu (Barouz, Kamings, Flint, Inglend, Servis), a storije objavljene u njemu biće docnije reprodukovane u žanrovski specijalizovanim glasilima.

ALL STORY WEEKLY
(Nedeljnik za sve priče)

Američki palp časopis. Izlazio od januara 1905. do jula 1920. najpre u mesečnom, a potom u nedeljnom ritmu, promenivši neznatno naziv u nekoliko navrata. Za uredničkim kormilom nalazio se Robert Hobart Dejvis. lako nipošto nije bio žanrovski jednoobrazan, All Story Weekly donosio je obilje SF dela, više od ijednog [...]

Američki časopis koji se s puno razloga ubraja u jedno od najznačajnijih glasila u istoriji naučne fantastike.

Pokrenuo ga je izdavač Hugo Gernsbek, emigrant iz Luksemburga, koji je u nekim svojim drugim glasilima već duže objavljivao Sci Fi dela.

AMAZING STORIES QUARTERLY (Tromesečnik Zapanjujućih priča)
Američki časopis velikog formata. Objavljena ukupno dvadeset dva broja od zime 1928. do jeseni 1934. Za uredničkim kormilom najpre se nalazio Hugo Gernsbek, a potom T. O’Konor Sloun. Pokrenut kao prateće izdanje matičnog Amazing Storiesa, Quarterly]e imao težište na jednom ćelom romanu u broju. Tu je objavljeno više popularnih dela, [...]

ANALOG

Naučno fantastični časopis.
Websajt Analog Science Fiction & Fact

ANDROMEDA

Jugoslovenski almanah naučne fantastike. Prvo izdanje ove vrste kod nas. Objavljena ukupno tri broja, za 1976, 1977. i 1978, u izdanju BIGZa. Glavni urednik je bio Gavrilo Vučković. Veoma ambiciozno zamišljeno, ovo luksuzno izdanje imalo je tri osnovna bloka:
prozu, poeziju i teoriju, istoriju i kritiku. U okviru prvoga objavljivan je po jedan roman (u trećem [...]

Američki časopis.

Prvi broj izašao 09. 12. 1882, a glasilo se ugasilo krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Posredi je dugo bilo palp izdanje, povremeno nedeljnog, a povremeno mesečnog ritma izlaženja, značajno za naučnu fantastiku stoga što su u njemu objavljivane Sci Fi storije bezmalo od početka izlaženja pa sve do 1943. godine.

U Argosyju su sarađivala mnoga viđena imena američke Sci Fi scene iz razdoblja do četrdesetih godina.

Kratkovečni američki palp časopis.

Prvi broj izišao februara 1940, a poslednji, šesnaesti, aprila 1943.

Na čelu časopisa nalazila su se samo dva urednika, tada mladi:

Frederik Pol i
Oldren Norton,

a mesečnik je u istoriji žanra značajan prvenstveno zbog toga što su u njemu svoje prve radove objavljivali članovi grupe futurijanci

(Zaprepašćujuća naučna fantastika)

Najuticajniji časopis u istoriji američkog Sci Fi žanra.
Prvi broj objavljen je januara 1930, a izlazi još i danas pod promenjenim naslovom Analog Science Fiction Science Fact.
Na čelu Astoundinga stajalo je samo pet urednika:
Heri Bejts,
F. Orlin Trimejn,
Džon Kembel,
Ben Bova i
Stenli Šmit
ali se od njih ubedljivo najduže zadržao Džon Kembel, od decembra 1937. do [...]