Strašne priče

Weird Tales je američki časopis. Izlazio, sa manjim prekidima i u nizu formata, od marta 1923.g. do septembra 1954.g. u mesečnom i dvomesečnom ritmu. Objavljeno ukupno 279 brojeva.

Za uredničkim kormilom nalazili su se Edvin Berd, Otis Adelbert Klajn, Farnsvort Rajt i Doroti Mekilrajt.
Žanrovski nedovoljno određen časopis, koji je u različitim razdobljima izlaženja stavljao naglasak na SF, ‘horor’, okultno i epsku fantastiku, već prema preovlađujućim zahtevima tržišta ‘palp’ izdanja, Weird Tales bio je u prvo vreme izlaženja prilično neugledno glasilo koje je donosilo uglavnom konfekcijsko pustolovno štivo fantastike natprirodnog.
U ovom razdoblju glavni saradnici bili su Klark Ešton Smit, Hauard Filips Lavkraft i Sibari Kvin. Okolnosti se donekle menjaju početkom tridesetih godina, kada se poboljšava grafički izgled časopisa, zahvaljujući ilustratorima Margareti Brandejdž i Džonu Alenu Sent Džonu, koji će ponajpre uvesti, kao svojevrstan zaštitni znak, osobenu naslovnu stranu sa ilustracijom devojke kojoj neposredno prete razne opasnosti, najčešće okultnog tipa.
Na stranicama Weird Talesa javiće se tokom tridesetih godina mnogi Sci Fi autori – Edmond Hemilton, Ogast Derlet, K. L. Mur, Robert Hauard – ali će težište u njemu ostati na fantastici natprirodnog sve do pred kraj ovog razdoblja, kada sa žanrovske scene nestaju trojica glavnih autora ove vrste proze, Lavkraft, Hauard i Smit.
Godine 1940. časopis dobija novog urednika, Doroti Mekilrajt, koja će ostati na tom mestu do njegovog gašenja, 1954.

Nastojeći da očuva osoben identitet ovog glasila, ona je morala da se nosi i sa veoma jakom konkurencijom, oličenom pre svega u Kembelovom Unknown -u, uspevši da očuva ugled Weird Tales -a kao jednog od vodećih časopisa za fantastiku natprirodnog.
Kao i u prethodnim razdobljima, tokom četrdesetih i početkom pedesetih godina u Weird Talesu oglašavali su se i mnogi ugledni Sci Fi autori – Fric Lajber, Robert Bloh, Rej Bredberi – kako delima naučne, tako i okultne fantastike.

Godine 1973. došlo je do kratkog pokušaja da se oživi časopis, ali su publikovana samo tri broja. Konačno, početkom 1988, časopis je ponovo pokrenut pod uredničkom palicom Džordža Sitersa, Darela Švajcera i Džona G. Betankura.

Zaključno sa 1988. ukupno je objavljen dvesta devedeset jedan broj Weird Talesa.
Priče izvorno izišle u ovom časopisu u novije vreme sakupljene su u više uspelih antologija.
U britanskoj verziji pojavila su se trideset dva broja Weird Tales -a, a u kanadskoj devetnaest.

2005.g. Weird Tales je prodat Wildside Press -u i promenio režim izlaženja na dvomesečno (šest godišnje). A početkom 2007.g. magazin je redizejniran.

Oficijalni sajt Weird Tales

Trenutni izdavač Wildside Press

(Galilej)

Američki časopis velikog formata.

Pokrenut septembra 1976. pod uredničkom palicom Čarlsa Rajana. Sputan skromnim budžetom, Galileo nije mogao da računa na veći tiraž i skupe autore (odnosno, bar na njihova nova dela).
Reprinti i previše naučno popularnih rubrika nisu, medutim, privukli veću pažnju žanrovske publike, što je dovelo do srazmerno brzog gašenja Galileo tromesečnika.

Galaxy Science Fiction
(Galaksija naučna fantastika)

Američki časopis. Jedno od najznačajnijih glasila u istoriji američke naučno fantastične periodike. Izlazio u mesečnom i dvomesečnom ritmu.
Prvi broj objavljen oktobra 1950, a poslednji septembra 1980. Osnivač je bila jedna evropska kompanija koja je angažovala poznatog urednika H. L. Golda da pokrene novu SF publikaciju. Gold se opredelio za tada popularan mali format, a raspoloživi budžet dozvoljavao mu je da angažuje najbolja SF pera.
Galaxy se odmah javio kao pandan već posustalom i stereotipnom Astoundingu, proširivši vidokruge SF žanra izvan tehnologije (odnosno, dijanetike, kojoj je Kembel u to vreme postao veoma privržen) u pravcu biologije, psihologije i sociologije, sa čestim ironijskim i satiričkim pomacima.
Pod Goldovim uredništvom u Galaxy Science Fiction je izvorno objavljen niz izvrsnih, danas klasičnih dela SF žanra. Tu je, na primer, serijalizovan Kliford Simakov roman I ovo nanovo, pa Isak Asimove Zvezde, prah nebeski, Rej Bredberijev Farenhajt 451, Hajnlajnov Gospodar lutaka; Galaxy Science Fiction je takođe prvi doneo Frederik Polovu i Kornblutovu Reklamokratiju, Sterdženov roman Više nego ljudski, Isak Asimove Čelične pećine, Alfred Besterovog Demoliranog čoveka i tako dalje.
Za vreme Goldovog uredničkog rada, tokom pedesetih godina, Galaxy Science Fiction je postao najvernije ogledalo dinamičnih promena kroz koje je upravo u rečenom razdoblju prolazio SF žanr, napuštajući područje paraliterature i pristupajući velikoj književnosti. Bilo je stoga puno simbolike u činjenici da je upravo ovaj časopis podelio 1953. godine prvu nagradu Hugo sa svojim pandanom iz četrdesetih godina, Astoundingom. Golda je na mestu glavnog urednika zamenio Frederik Pol, koji je još odvažnije krenuo u traganje za novim izražajnim mogućnostima SF žanra. On je pružio priliku čitavom nizu pisaca koji će u šezdesetim i sedamdesetim godinama igrati veoma značajnu ulogu na američkoj SF sceni:
na stranicama časopisa Galaxy počeli su redovno da se pojavljuju autori kao što su Džek Vens, Kordvajner Smit, Leri Niven, Frenk Herbert, Robert Silverberg, Frederik Pol a neki od njih imali su i svoj SF debi upravo kod Frederik Pola . Uz ove nove autore javljali su se i SF veterani Kliford Simak, Gordon Dikson i tako dalje; koji još nipošto nisu rekli svoju poslednju naučnofantastičnu reč.
Avangardni karakter Galaxy Science Fictiona nije, međutim, uvek bio saobrazan ukusu masovne publike, tako da se dogodilo da parnjak ovog časopisa, If, na čijem se čelu takode nalazio Frederik Pol, čak tri puta zaredom u šezdesetim godinama dobije nagradu Hugo, dok ona nijednom nije pripala boljem Galaxy Science Fiction. Prva polovina sedamdesetih godina predstavljala je doba krize za Galaxy Science Fiction.
Novi urednik, Ejler Jakobson, nipošto nije bio dorastao Goldu i Polu, tako da je časopis počeo da stagnira, uprkos nekim kozmetičkim promenama u njegovom sadržaju (uvodenje stripa, na primer).
Jakobsona je na čelu Galaxy Science Fiction zamenio Džejms Bin, koji je najpre apsorbovao If, a onda uspeo da animira više uglednih SF imena da svoja nova dela najpre publikuju u ovom časopisu (Frederik Pol je to uradio sa Kapijom).
Razdoblje oporavka Galaxyja trajalo je, međutim, kratko, budući da je Džejmsa Bina na mestu glavnog urednika uskoro zamenio znatno manje preduzimljiv Dž. Dž. Pirs, koji nije našao načina da se suprotstavi konkurenciji nekoliko sličnih, ali kvalitetnijih SF izdanja.
I tako, tačno tri decenije po osnivanju, Galaxy Science Fiction se na žalost ugasio. No, znatno pre toga on je sebi obezbedio trajno i visoko mesto u istoriji naučne fantastike.
Priče izvorno publikovane u Galaxy Science Fiction objavljene su u više posebnih antologija, a od 1953. do 1975. postojalo je britansko izdanje ovog časopisa.

Galaxy Science Fiction Magazine; 1969 December

Galaxy Magazine: The Dark and the Light Years

Galaxy 30 Years of Innovative Science Fiction (including Complete Index to Galaxy Magazine!)

Galaksija

Ex Jugoslovenski časopis srednjeg formata. Izlazio u mesečnom ritmu od martovskog broja za 1972.
Za uredničkim kormilom do kraja 1987. nalazio se Gavrilo Vučković. Pokrenuta kao nova varijanta predašnjeg Kosmoplova, Galaksija je gotovo isključivo bila posvećena popularnoj nauci, donoseći samo četiri ili dve strane naučne fantastike. Ovaj skromni obim nadoknađen je kako kontinuiranim prisustvom SF žanra na njenim stranicama (u ovom pogledu Galaksija je bila periodičnik sa najdužim neprekidnim SF stažom u Jugoslaviji), tako i uglavnom prvorazrednim izborom priča (čitav niz kapitalnih SF storija jedino je ili prvobitno objavljen u ovom časopisu).
Uz to, nasuprot većini drugih glasila u kojima su se povremerno javljala dela SF žanra, u Galaksiji su ona izlazila u neskraćenom obliku. Na žalost, za razliku od Kosmoplova koji je obilato pružao gostoprimstvo domaćim SF autorima, u Galaksiji se oni nisu pojavljivali (izuzev tokom kratkog razdoblja po ukidanju Andromede. kada su u njoj publikovane priče nagradene na konkursu ovog almanaha).
Tokom četiri broja Galaksija je imala posebni umetak sa obimnim SF blokom. Uz to, ovaj mesečnik povremeno je donosio informacije vezane za zbivanja na žanrovskoj sceni

Future Science Fiction
(SF priče iz budućnosti)

1. Australijski časopis malog formata. Objavljeno ukupno osam brojeva: šest od 1953. do 1955, a preostala dva 1967. Časopis je prevashodno značajan po tome što je prvi donosio i priče australijskih SF pionira, uz dela prenošena iz američke SF periodike. U prvo vreme izlazio je u tandemu sa časopisom Popular Science Fiction

2. Varijanta naslova (od maja 1952) američkog naučno fantastičnog časopisa, koji je počeo da izlazi kao Future Fiction.

Future Fiction
(Priče iz budućnosti)

Američki časopis. Izlazio u dva navrata: najpre od novembra 1939. do jula 1943. (ukupno sedamnaest brojeva), a zatim, posle sedmogodišnje pauze, od maja 1950. do aprila 1960. (ukupno četrdeset osam brojeva).
Često je menjao naslov: u prvom razdoblju to se dogodilo posle sjedinjenja sa srodnim časopisom istog izdavača, Science Fiction, kada je postao Future Combined With Science Fiction). Pod tim naslovom je i oživljen 1950, da bi dve godine kasnije dobio naziv koji će zadržati do kraja izlaženja: Future Science Fiction.
Na čelu je imao samo dva urednika: Čarlsa Horniga (1939-1941) i Robena Laundesa (1941-1960). Izlazio je u raznim intervalima, ali najčešće kao dvomesečnik. Godine 1954. promenio je format iz palpa (pulp) u dajdžest (digest).
Časopis se ni po čemu značajnom nije izdvajao iz proseka SF periodike četrdesetih i pedesetih godina, osim po tome što je od 1942. prvi donosio (uglavnom pod pseudonimima) priče pripadnika grupe futurijanci, iz koje su potekla neka veoma značajna imena američke SF scene: Džejms Bliš ( James Blish), Volhajm, Kornblut.

Foundation
(Zadužbina)

Foundation je Britanski časopis posvećen izučavanju naučne fantastike. Pokrenut marta 1972. pri Naučnofantastičnoj zadužbini u Londonskoj Severo istočnoj politehničkoj visokoj školi kao svojevrstan pandan američkom Extrapolationu. (Godinu dana kasnije, 1973, ovim pionirskim časopisima namenjenim akademskom razmatranju SF žanra pridružuje se i kanadsko-američki Science Fiction Studies.)

Prvi urednik bio je Čarls Baren, a posle su se na čelu Foundationa smenjivali Piter Nikols, Malkolm Edvards, Dejvid Pringl i Edvard Džejms. Zaključno sa letnjim brojem za 1988. izišle su ukupno četrdeset tri sveske ovog časopisa u ne uvek urednom ritmu od tri broja godišnje. Uprkos skromnom tiražu od hiljadu primeraka, Foundation se ubrzo po pokretanju konstituisao kao svojevrsna stožema prizma kroz koju su se značajno prelamala pre svega britanska, ali i američka, odnosno, u nešto skromnijem obimu, evropska SF zbivanja. Nastojeći ponajpre da kritički prati aktuelnu proznu SF produkciju kroz prikaze, recenzije i osvrte, Foundation se u tom pogledu ponajviše razlikovao od druga dva pomenuta časopisa, takode posvećena ispitivanju SF žanra, čije je težište bilo pomereno ka načelnim teorijskim razmatranjima. Doduše, i u britanskom časopisu publikovani su veoma zanimljivi i dragoceni tekstovi o poetici naučne fantastike, kao i o ispoljavanju SF žanra u drugim medijima, ali ovi prilozi nikada nisu postali pretežni. Autori i izučavaoci naučne fantastike, okupljeni oko Foundationa, s vremenom su obrazovali čvrsto jezgro britanskog SF establišmenta koje je vršilo sve izrazitiji uticaj na žanrovsko stvaralaštvo i izdavaštvo na Ostrvu, opredelivši se za svojevrstan srednji put između prizemnog SF-a koji je imao najbolju prođu kod masovne publike, i svojevrsne elitističke naučne fantastike, oličene ponajpre u antiutopiji, koja je jedina prolazila kroz cenzorski filter ortodoksne akademske vizure.

(The Phantom Empire)

Filmski serijal u dvanaest epizoda. SAD, 1935. R. Otto Brower, B. Reeves Eason, S. John Ratmell, Armand Shaefer, U. Gene Autry, Frankie Darro, Betsy King Ross, Dorothy Christie, Wheeler Oakman, Smiley Burnett, P. Mascot.
Prvi holivudski zvučni naučno fantastični serijal.
Posredi je, zapravo, kombinacija vestema i naučne fantastike.

Zbivanja su vezana za takozvani Radioranč: on se nalazi na terenu bogatom uranom, te stoga postaje stalna meta kradljivaca.
Razume se, kako to nije dovoljno za pravi Sci Fi zaplet, tu je i Muranija, tajanstveni podzemni grad, pun robota, zraka smrti i ljupkih kraljica.

Serijal Fantomsko Carstvo neposredno nagoveštava Flaša Gordona iz naredne godine.

Fantastični Romani

Jugoslovenska naučno fantastična biblioteka. Izlazila pri zagrebačkoj Epohi od 1957. do 1962. Objavljeno ukupno devetnaest knjiga, a kao urednici bili su potpisani Branko Gjurgjan, Đuro Plemenčić i Jerka Belan.

Ukoliko se izuzme kratkovečna Biblioteka fantastičnih romana beogradskog Kosmosa, koja je izlazila nešto ranije, Epohina edicija bila je, zapravo, prva prava naučno fantastična biblioteka u Jugoslaviji. Domaća čitalačka publika upravo se u Fantastičnim romanima prvi put srela sa delima tada novih zvezda SF galaksije, koje će kasnije postati vodeći svetski SF autori: Artur Klark, Isak Asimov, Rej Bredberi, Vindem, Bul.

Bilo je tu i dela klasika žanra (Žil Vern), kao i vodećih sovjetskih SF pisaca (Njemcov, Beljajev, Safronov, Martinov). No, istorijski posmatrano, možda najznačajniji potez urednika Fantastičnih romana bila je odluka da se pruži prilika i domaćim naučno fantastičnim autorima. Tako su se u Epohinoj ediciji našli romani tandema Bjažić Furtinger, Angela Ritiga i Silvija Ružića.

Finansijske neprilike izdavača osujetile su dalje izlaženje ove biblioteke 1962, ali se on ipak još jednom upustio u SF pustolovinu tri godine kasnije kratkovečnom Zabavnom bibliotekom.

Fantastic
(Fantastični)

Američki časopis malog formata. Izlazio neprekidno od 1952. do 1980. Učestalost izlaženja mu se menjala: bio je mesečnik, dvomesečnik i tromesečnik (sada). Na čelu ovog časopisa, koji je prvih petnaestak godina publikovao uglavnom reprinte, promenio se veći broj urednika: Hauard Braun, Pol Fermen, Sil Goldsmit, Džozef Ros, Heri Herison, Beri Malzberg, Robert Silverberg, Ted Vajt.

Zlatno doba Fantastica vezano je za uredničku eru Sila Goldsmita, kada je i izlaženje bilo mesečno. Časopis zapada u krizu tokom prve polovine šezdesetih godina, ali ponovo staje na noge kada na njegovo kormilo dolazi Ted Vajt, koji menja osnovnu koncepciju, pretpostavljajući nova dela reprintima. Fantastic je često donosio storije sa rubova SF žanra, pa čak i izvan njega, ali mu je težište ostajalo na naučnoj fantastici. Zanimljivo je da su mnoga velika imena američke SF scene svoje prve radove objavila upravo u Fantasticu među njima Ursula Legvin, Rodžer Zelazni i Tomas Diš. Naziv časopisa se s vremenom menjao, ali je u prvom planu uvek ostajao zaštitni znak Fantastic.

Engleska verzija časopisa doživela je osam brojeva (1953-54), a najbolje priče iz originalne verzije sakupljene su u antologiju (1973).