Monolit Almanah Naučne Fantastike

Ex.Jugoslovenski almanah naučne fantastike.

Samostalno Izdanje Bobana Kneževića. Počev od 1984. objavljeno deset brojeva.

Ovo obimno i u svakom pogledu uzorno izdanja rađeno je po modelu Andromede, zadržavši donekle njen format i osnovnu koncepciju.

Stavivši težište na SF prozu, Knežević se opredelio za po jedan roman u broju i obiman blok novela i priča, da bi završna rubrika bila posvećena istorijskim, teorijskim i kritičkim razmatranjima naučne fantastike.

Od romana objavljena su reprezentativna dela Mekintajerove, Zelaznija, Haldemena, Volfa i Brina.

Izbor novela i priča zasnivao se uglavnom na novijoj svetskoj žanrovskoj produkciji i bio je umešno načinjen.

Konačno, u rubrici posvećenoj razmatranju naučne fantastike, koja je u prvim brojevima bila nešto obimnija, objavljeno je nekoliko značajnih radova kako stranih tako i domaćih izučavalaca.

Almanah Monolit Prvi Broj

Bibliografija Monolita 1-10
(pripremio A. B. Nedeljković)

Veličanstvena i skoro neverovatna priča o ediciji “Monolit” počela je 1984. godine kad je Boban Knežević kao urednik/izdavač objavio prvi od tih ogromnih almanaha, knjigu od preko 500 stranica, posle devetog broja imala je pauzu od sedam godina iako je negde oko 1996. godine sakupljena pretplata (prenumeracija) za deseti Monolit, a on je, protivno očekivanjima mnogih čitalaca, konačno ipak izašao iz štampe, 2004. godine.

(Pretplata je u ono davno vreme starog režima i sumanutih inflacija iznosila 290 novih-novih-novih dinara što je tada vredelo valjda dvadesetak nemačkih maraka; A. B. Nedeljković mora priznati da je tokom godina bio izgubio nadu da će Monolit 10 ikada izaći ili pretplata ikada biti vraćena… i da tu nije bio u pravu; potcenio je upornost i istrajnost Bobana Kneževića; ali je, upornošću ništa manjom, pomno čuvao poštansku uplatnicu kao dokaz da je uplatio tu pretplatu.)

Pokretan barem u prvih desetak godina fantastičnim (i fanatičnim) entuzijazmom i nepojamno ogromnom radnom energijom – tada je bio mlad, neoženjen (dakle bez porodičnih obaveza) i posvećen samo naučnoj fantastici – a kasnije radeći nešto manjom ali ipak daleko natprosečnom energijom, Knežević je u ovih deset književnih monolita objavio ukupno oko 5.800 stranica tekstova i crteža. Naslovne ilustracije, neujednačenog kvaliteta, dao je za svih deset Bob Živković. Svi Monoliti bili su latinicom.

Prvi i drugi su imali i po dva izdanja, ali – sa drugim slikama na koricama! Vi dakle možete imati Monolit 1 sa onim zmijama na naslovnoj slici, a ne znati da postoji i drugačiji Monolit 1 sa onim drugim zmijama (i devojkom u ogromnoj beloj postelji). Najverovatnije niko od kupaca ne zna tačno koliko je tih izdanja bilo i kako su izgledala. Zato smo skenirali za Vas, i prilažemo na ovom sajtu Srpskog društva za naučnu fantastiku, ukupno 12 korica ove edicije… ali, možda ih je bilo i više.

Svaki Monolit imao je na početku jedan strani roman (nijednom domaći), a zatim veliki broj priča; neki Monoliti, naročito oni na početku, imali su i teorijske priloge.

Sredinom marta godine 2001. dok je ova bibliografija dovršavana ali bez desetog broja, bili smo uneli i sledeći komentar:

Ako smo dobro upoznati sa situacijom, između (sada porodično vezanog, i znatno starijeg) izdavača Kneževića, i neke eventualne nade da konačno ipak objavi Monolit 10, stoji planina visoka oko tri hiljade nemačkih maraka, možda i više (5.000) koliko bi bilo neizbežno dati štampariji za barem jedan mali tiraž; a Boban tu planinu najverovatnije nikad neće preći, ni za sledećih 50 godina, niti bi čitaoci to podržali. Opet, znajući Bobana Kneževića, ne bi bilo čudno da on u nekom zabitom magacinu, možda daleko izvan Beograda, ima odštampana 32 od ukupno 33 tabaka, štaviše i koricu, i nedostaje mu samo poslednji tabak i nalog za koričenje… jer on je umeo godinama da okleva i to na zaprepašćujući način okleva sa pojedinim još-1%-nedovršenim projektima a onda ipak da ih dovrši.

Ali ta naša ocena, eto, nije bila tačna.

U međuvremenu je u Hrvatskoj neko počeo – neka nova generacija dečkija – da objavljuje almanahe sličnog formata, sa naslovom Monolith (sa -h na kraju). Jedan takav viđen je u Beogradu u knjižari “Stubovi kulture” negde oko 1998. godine.

Urednik svih Monolita sem devetog bio je Boban Knežević, i svi su objavljeni u Beogradu, zato te podatke i ne navodimo svaki put. Imena stranih autora ponekad su štampana na hrvatski način, u originalu, a ne kako se izgovaraju na srpskom jeziku.

Evo kako je izgledala prva verzija Monolita 1:

Prva verzija Monolita

Monolit 1, 1984, str. 7, Mekintajer, Vonda, Guja sna, prevodilac nije naveden ali mogao bi biti Mića Milovanović, SF roman o nekim biološkim stvarima, mogao bi se okarakterisati kao “žensko pismo”.

Na naslovnoj strani knjige navedeno je da su prevodioci Boban (koji nije preveo ništa), A. B. Nedeljković, i Mića Milovanović. Ovo bi trebalo da znači da su sve uistinu preveli Nedeljković i Milovanović. Trebalo je zavarati komunističke režimske žbire, da ne primete i da ne skontaju da je Boban izdavač.
Svaki privatni izdavač, i uopšte svako ko nešto privatno radi (dakle i advokat privatnik, i seljak privatnik, i prodavačica cveća ako nije zaposlena u državnoj firmi), bio je smatran za neprijatelja socijalizma, i zato je socijalistička država nastojala da ga ošteti, opljačka, i kad-tad ukine.

Dokidanje elemenata kapitalizma, drugovi i drugarice! (Naravno, državno-partijski funkcioneri živeli su raskošno, a maršal Josip Broz Tito najraskošnije, ali to je bilo drugo, to se nije računalo. Buržuj je bio samo privatnik.) Ali pošto je socijalistička država najčešće bila bankrot i težak ekonomski bolesnik, ona je ipak tolerisala, protiv svoje volje i samo kroz zavesu ogromne ideološke mržnje, da neki privatnici još malo, još neko vreme, koliko-toliko opstaju, da bi imala koga da dere i pljačka, a i da bi imala od koga da prepiše (s vremena na vreme) realne ekonomske cene raznih roba i usluga. Mi smo živeli u socijalističkoj državi. Privatnik u socijalističkoj državi je kao hrišćanin argat u turskoj carevini u kojoj mnogi dahije i pustahije, brzi na sablji i na zloj misli, bacaju nestrpljive i mračne poglede ka njegovoj imovini i njegovom vratu, a štiti ga samo Porta svojom odlukom da hrišćansku raju i drugu pokorenu radnu snagu ne treba, ipak, baš sasvim poseći i uništiti, ili bar ne još neko vreme. Boban je bio privatnik, izdavač, i morao se maskirati u prevodioca. (Branislav Brkić isto tako.)

Monolit 1, str. 189, Silverberg, Robert, “Rođen sa mrtvima”, preveo A. B. Nedeljković, duga SF priča o ljudima čiji je život veštački produžen posle kliničke smrti (tako da su oni nešto kao legalni, i medicinski podržani, zombiji), izuzetno kvalitetna.

Monolit 1, str. 236, Martin, Džordž R. R, i Liza Tatl, “Oluje Vindhejvena”, preveo A. B. Nedeljković, predivna SF duga priča o krilatim ljudima na jednoj planeti koja svojim atmosferskim i gravitacionim karakteristikama podržava takvu vrstu letenja.

Monolit 1, str. 276, Varli, Džon, “U peharu”, prevodilac nije naznačen ali verovatno Mića Milovanović poznat kao Mića Tolerancija; SF priča, ne osobito dobra.

Monolit 1, str. 297, Silverberg, Robert, “U čeljustima entropije”, preveo A. B. Nedeljković, vrhunski kvalitetna priča tvrde naučne fantastike, o jednom svemirskom putovanju koje izaziva dislokaciju u vremenu.

Monolit 1, str. 323, Farmer, Filip Hoze, “Skice među ruševinama mog uma”, preveo A. B. Nedeljković, SF priča vrhunskog književnog kvaliteta. Možda nijedna druga priča niti roman u svetskoj književnosti (imajući u vidu Marsela Prusta i njegovo Traganje za izgubljenim vremenom iz 1927. godine) ne pokazuje ovako dobro i ovako potresno (i dramatično) koliki je zapravo značaj memorije, i orijentacije u vremenu, za postojanje ljudske ličnosti i ljudske civilizacije. Ova Farmerova priča je autentično remek-delo svetske književnosti.

Monolit 1, str. 354, Šeldon, Alisa (kao “Džejms Tiptri junior”), “Žene kakve muškarcima nisu poznate”, preveo A. B. Nedeljković, SF priča.

Monolit 1, str. 375, Čeri, K. DŽ. (žena), “Kasandra”, prevodilac nije naznačen ali verovatno je Mića Milovanović, SF priča.

Monolit 1, str. 381, Elison, Harlan, “Gledajući unazad: 480 sekundi”, preveo A. B. Nedeljković, izvrsna poetična SF priča o tome kako bi trebalo provesti onih poslednjih osam minuta koliko bismo imali na raspolaganju od eksplozije Sunca do pristizanja udarnog talasa. Do fotonskog cunamija.

Monolit 1, str. 385, Ras, Džoana, “Kada se promenilo”, prevodilac možda Mića Milovanović, feministička SF priča.

Monolit 1, str. 391, Pol, Frederik, “Kupovali smo ljude” (igra reči u naslovu, We purchased people, je takva da bi se on mogao prevesti i kao “Mi kupljeni ljudi”), preveo A. B. Nedeljković, vrlo kvalitetna SF priča o mentalnoj okupaciji putem nametanja volje.

Monolit 1, str. 402, Šekli, Robert, “Sedma žrtva”, preveo verovatno Mića Milovanović, klasična akciono-avanturistička “samo-za- zabavu” SF priča o jednoj vrsti gladijatorske borbe u modernom urbanom ambijentu.

Monolit 1, str. 413, Martin, Džordž R. R. (on to na engleskom tumači kao skraćenicu od “gnev gnev” –   engl. rage rage), “Pesma za Liu”, preveo A. B. Nedeljković, duga SF priča o telepatiji i ljubavi.

Monolit 1, str. 459, intervju, “Džordž R. R. Martin o sebi i svom pisanju”, preveo možda A. B. Nedeljković, izvor nije naveden.

Monolit 1, str. 465, Nikols, Piter, “Monstrumi i kritičari”, preveo A. B. Nedeljković, esej o pozitivnoj i negativnoj kritičkoj recepciji SF. Nikols je vrhunski ekspert, autor najbolje SF enciklopedije na svetu.

Monolit 1, str. 472, Le Gvin, Ursula, “Naučna fantastika i gospođa Braun”, preveo A. B. Nedeljković, Ursulin verovatno najvažniji i u svetu najviše citiran esej o SF. Pomenuta “gospođa Braun” koju je slavna spisateljica Virdžinija Vulf srela u kupeu nekog voza, nije neka određena osoba, ona je samo simbol za obične ljude koji žive u stvarnosti, u realnom svetu.

POČETAK  URSULINOG  CITATA:

Nikada nije napuštala Rusiju gde se, naravno, zove Nataša ili Ana ili Raskoljnikov, ali isto tako i Jurij Živago i Ivan Denisovič. Gospođa Braun se pojavljuje u Indiji, Africi, Južnoj Americi, svuda gde se pišu romani. Jer kao što je (Virdžinija) Vulf rekla: “Gospođa Braun je večna. Gospođa Braun je ljudska priroda.” (…) Može li pisac naučne fantastike da sedne nasuprot nje? (…) Mogu li gospođa Braun i naučna fantastika ikada sesti u isti voz ili svemirski brod?

KRAJ  URSULINOG  CITATA.

Implikacija je, naravno, da bi trebalo tj. da bi bilo poželjno da protagonisti SF budu savršeno obični ljudi, ne izuzetni, ne heroji. Ovo je zapravo Ursulin programski manifest, napisan 1976, od kapitalnog značaja za razumevanje njenog stvaralaštva.

Monolit 1, str. 481, beleške o autorima, prilično opširne. Nije poznato ko ih je pisao – Boban, Mića, ili neko treći. Moguće je da je neke beleške pisao jedan, neke drugi, a neke neko treći.

Monolit 1, str. 485, liste nagrada “Hugo” i “Nebula” dodeljenih od 1952. do 1982. godine, u raznim kategorijama. Vrlo dragocen bazični aksiološki orijentir.
Monolit 1, 1986, str. 1, Knežević Boban, Predgovor. Ovde Boban tvrdi da su godine prekretnice u našoj SF bile  1976. i 1984.  Evo Bobanovih reči:

Još u (devetnaestom) veku izašle su kod nas knjige za koje je kasnije određeno da potpadaju pod SF žanr. Takvih dela bilo je nešto više između dva (svetska) rata, a blagi porast beležimo i tokom pedesetih godina (dvadesetog veka). No, pravi “bum” naučne fantastike u izdavaštvu na srpskohrvatskom jezičkom području zbio se 1976. godine. Tada se konačno na našem tlu pojavio pravi SF časopis, u potpunosti posvećen naučnoj fantastici (“Sirius”), koji je odigrao ključnu ulogu u popularizaciji i razvoju SF žanra kod nas. Istovremeno, nakon sedmogodišnje pauze počinje drugi život edicije “Kentaur” u kojoj je zatim objavljeno niz izuzetnih ostvarenja. Takođe, časopis “Galaksija” kao svoje vanredno, godišnje izdanje, pokreće almanah za naučnu fantastiku Andromeda, koji je, sa svoje strane, takođe vrlo značajan za razvoj SF žanra kod nas. (…)

Kasnije (…) 1984. kao novi veliki stepenik u jugoslovenskom SF izdavaštvu. “Sirius” je proslavio svoj stoti broj, edicija “Kentaur” otisnula se u svoj treći život, pojavljuje se i biblioteka “Zvezdane staze” u izdanju “Narodne knjige”, tu je i nekoliko samostalnih (izdavača) sa pet-šest knjiga. Među njima je i (…) Monolit. Jugoslavija ponovo ima jedno obimno izdanje antologijskog karaktera.

Srodne teme:

1. Andromeda Almanah Jugoslovenski almanah naučne fantastike. Prvo izdanje na prostorima bivše Jugoslavije....
2. Alef ALEF Jugoslovenski časopis malog formata. Drugo exYU glasilo, posle Siriusa, posvećeno...

Strašne priče

Weird Tales je američki časopis. Izlazio, sa manjim prekidima i u nizu formata, od marta 1923.g. do septembra 1954.g. u mesečnom i dvomesečnom ritmu. Objavljeno ukupno 279 brojeva.

Za uredničkim kormilom nalazili su se Edvin Berd, Otis Adelbert Klajn, Farnsvort Rajt i Doroti Mekilrajt.
Žanrovski nedovoljno određen časopis, koji je u različitim razdobljima izlaženja stavljao naglasak na SF, ‘horor’, okultno i epsku fantastiku, već prema preovlađujućim zahtevima tržišta ‘palp’ izdanja, Weird Tales bio je u prvo vreme izlaženja prilično neugledno glasilo koje je donosilo uglavnom konfekcijsko pustolovno štivo fantastike natprirodnog.
U ovom razdoblju glavni saradnici bili su Klark Ešton Smit, Hauard Filips Lavkraft i Sibari Kvin. Okolnosti se donekle menjaju početkom tridesetih godina, kada se poboljšava grafički izgled časopisa, zahvaljujući ilustratorima Margareti Brandejdž i Džonu Alenu Sent Džonu, koji će ponajpre uvesti, kao svojevrstan zaštitni znak, osobenu naslovnu stranu sa ilustracijom devojke kojoj neposredno prete razne opasnosti, najčešće okultnog tipa.
Na stranicama Weird Talesa javiće se tokom tridesetih godina mnogi Sci Fi autori – Edmond Hemilton, Ogast Derlet, K. L. Mur, Robert Hauard – ali će težište u njemu ostati na fantastici natprirodnog sve do pred kraj ovog razdoblja, kada sa žanrovske scene nestaju trojica glavnih autora ove vrste proze, Lavkraft, Hauard i Smit.
Godine 1940. časopis dobija novog urednika, Doroti Mekilrajt, koja će ostati na tom mestu do njegovog gašenja, 1954.

Nastojeći da očuva osoben identitet ovog glasila, ona je morala da se nosi i sa veoma jakom konkurencijom, oličenom pre svega u Kembelovom Unknown -u, uspevši da očuva ugled Weird Tales -a kao jednog od vodećih časopisa za fantastiku natprirodnog.
Kao i u prethodnim razdobljima, tokom četrdesetih i početkom pedesetih godina u Weird Talesu oglašavali su se i mnogi ugledni Sci Fi autori – Fric Lajber, Robert Bloh, Rej Bredberi – kako delima naučne, tako i okultne fantastike.

Godine 1973. došlo je do kratkog pokušaja da se oživi časopis, ali su publikovana samo tri broja. Konačno, početkom 1988, časopis je ponovo pokrenut pod uredničkom palicom Džordža Sitersa, Darela Švajcera i Džona G. Betankura.

Zaključno sa 1988. ukupno je objavljen dvesta devedeset jedan broj Weird Talesa.
Priče izvorno izišle u ovom časopisu u novije vreme sakupljene su u više uspelih antologija.
U britanskoj verziji pojavila su se trideset dva broja Weird Tales -a, a u kanadskoj devetnaest.

2005.g. Weird Tales je prodat Wildside Press -u i promenio režim izlaženja na dvomesečno (šest godišnje). A početkom 2007.g. magazin je redizejniran.

Oficijalni sajt Weird Tales

Trenutni izdavač Wildside Press

Srodne teme:

1. Fantastic Adventures Fantastic Adventures (Fantastične pustolovine) Američki časopis. Izišlo ukupno sto dvadeset...
2. Argosy Američki časopis. Prvi broj izašao 09. 12. 1882, a glasilo...
3. Amazing Stories Američki časopis koji se s puno razloga ubraja u jedno...

(Galilej)

Američki časopis velikog formata.

Pokrenut septembra 1976. pod uredničkom palicom Čarlsa Rajana. Sputan skromnim budžetom, Galileo nije mogao da računa na veći tiraž i skupe autore (odnosno, bar na njihova nova dela).
Reprinti i previše naučno popularnih rubrika nisu, međutim, privukli veću pažnju žanrovske publike, što je dovelo do srazmerno brzog gašenja Galileo tromesečnika.

Srodne teme:

1. BEJN, DŽEJMS BEJN, DŽEJMS (Baen, James) Američki urednik. Rođen 1943. Došavši na...
2. Brajning Frenk Pripovedač takozvane tvrde naučne fantastike, Brajning je tokom tri decenije...
3. Bajnder Iendou Bajnder se javio na SF sceni još početkom tridesetih godina,...

Galaxy Science Fiction
(Galaksija naučna fantastika)

Američki časopis. Jedno od najznačajnijih glasila u istoriji američke naučno fantastične periodike. Izlazio u mesečnom i dvomesečnom ritmu.
Prvi broj objavljen oktobra 1950, a poslednji septembra 1980. Osnivač je bila jedna evropska kompanija koja je angažovala poznatog urednika H. L. Golda da pokrene novu SF publikaciju. Gold se opredelio za tada popularan mali format, a raspoloživi budžet dozvoljavao mu je da angažuje najbolja SF pera.
Galaxy se odmah javio kao pandan već posustalom i stereotipnom Astoundingu, proširivši vidokruge SF žanra izvan tehnologije (odnosno, dijanetike, kojoj je Kembel u to vreme postao veoma privržen) u pravcu biologije, psihologije i sociologije, sa čestim ironijskim i satiričkim pomacima.
Pod Goldovim uredništvom u Galaxy Science Fiction je izvorno objavljen niz izvrsnih, danas klasičnih dela SF žanra. Tu je, na primer, serijalizovan Kliford Simakov roman I ovo nanovo, pa Isak Asimove Zvezde, prah nebeski, Rej Bredberijev Farenhajt 451, Hajnlajnov Gospodar lutaka; Galaxy Science Fiction je takođe prvi doneo Frederik Polovu i Kornblutovu Reklamokratiju, Sterdženov roman Više nego ljudski, Isak Asimove Čelične pećine, Alfred Besterovog Demoliranog čoveka i tako dalje.

Za vreme Goldovog uredničkog rada, tokom pedesetih godina, Galaxy Science Fiction je postao najvernije ogledalo dinamičnih promena kroz koje je upravo u rečenom razdoblju prolazio SF žanr, napuštajući područje paraliterature i pristupajući velikoj književnosti.
Bilo je stoga puno simbolike u činjenici da je upravo ovaj časopis podelio 1953. godine prvu nagradu Hugo sa svojim pandanom iz četrdesetih godina, Astoundingom.

Golda je na mestu glavnog urednika zamenio Frederik Pol, koji je još odvažnije krenuo u traganje za novim izražajnim mogućnostima SF žanra.
On je pružio priliku čitavom nizu pisaca koji će u šezdesetim i sedamdesetim godinama igrati veoma značajnu ulogu na američkoj SF sceni:

na stranicama časopisa Galaxy počeli su redovno da se pojavljuju autori kao što su Džek Vens, Kordvajner Smit, Leri Niven, Frenk Herbert, Robert Silverberg, Frederik Pol a neki od njih imali su i svoj SF debi upravo kod Frederik Pola .

Uz ove nove autore javljali su se i SF veterani Kliford Simak, Gordon Dikson i tako dalje; koji još nipošto nisu rekli svoju poslednju naučnofantastičnu reč.
Avangardni karakter Galaxy Science Fictiona nije, međutim, uvek bio saobrazan ukusu masovne publike, tako da se dogodilo da parnjak ovog časopisa, If, na čijem se čelu takode nalazio Frederik Pol, čak tri puta zaredom u šezdesetim godinama dobije nagradu Hugo, dok ona nijednom nije pripala boljem Galaxy Science Fiction. Prva polovina sedamdesetih godina predstavljala je doba krize za Galaxy Science Fiction.

Novi urednik, Ejler Jakobson, nipošto nije bio dorastao Goldu i Polu, tako da je časopis počeo da stagnira, uprkos nekim kozmetičkim promenama u njegovom sadržaju (uvodenje stripa, na primer).

Jakobsona je na čelu Galaxy Science Fiction zamenio Džejms Bin, koji je najpre apsorbovao If, a onda uspeo da animira više uglednih SF imena da svoja nova dela najpre publikuju u ovom časopisu (Frederik Pol je to uradio sa Kapijom).

Razdoblje oporavka Galaxyja trajalo je, međutim, kratko, budući da je Džejmsa Bina na mestu glavnog urednika uskoro zamenio znatno manje preduzimljiv Dž. Dž. Pirs, koji nije našao načina da se suprotstavi konkurenciji nekoliko sličnih, ali kvalitetnijih SF izdanja.

I tako, tačno tri decenije po osnivanju, Galaxy Science Fiction se na žalost ugasio. No, znatno pre toga on je sebi obezbedio trajno i visoko mesto u istoriji naučne fantastike.

Priče izvorno publikovane u Galaxy Science Fiction objavljene su u više posebnih antologija, a od 1953. do 1975. postojalo je britansko izdanje ovog časopisa.

Srodne teme:

1. Future Science Fiction Future Science Fiction (SF priče iz budućnosti) 1. Australijski časopis...
2. Famous Science Fiction Famous Science Fiction (Znamenita naučna fantastika) Američki časopis malog formata....
3. Astounding Science Fiction (Zaprepašćujuća naučna fantastika) Najuticajniji časopis u istoriji američkog Sci Fi...

Galaksija

Ex Jugoslovenski časopis srednjeg formata. Izlazio u mesečnom ritmu od martovskog broja za 1972.
Za uredničkim kormilom do kraja 1987. nalazio se Gavrilo Vučković. Pokrenuta kao nova varijanta predašnjeg Kosmoplova, Galaksija je gotovo isključivo bila posvećena popularnoj nauci, donoseći samo četiri ili dve strane naučne fantastike. Ovaj skromni obim nadoknađen je kako kontinuiranim prisustvom SF žanra na njenim stranicama (u ovom pogledu Galaksija je bila periodičnik sa najdužim neprekidnim SF stažom u Jugoslaviji), tako i uglavnom prvorazrednim izborom priča (čitav niz kapitalnih SF storija jedino je ili prvobitno objavljen u ovom časopisu).
Uz to, nasuprot većini drugih glasila u kojima su se povremerno javljala dela SF žanra, u Galaksiji su ona izlazila u neskraćenom obliku. Na žalost, za razliku od Kosmoplova koji je obilato pružao gostoprimstvo domaćim SF autorima, u Galaksiji se oni nisu pojavljivali (izuzev tokom kratkog razdoblja po ukidanju Andromede. kada su u njoj publikovane priče nagradene na konkursu ovog almanaha).
Tokom četiri broja Galaksija je imala posebni umetak sa obimnim SF blokom. Uz to, ovaj mesečnik povremeno je donosio informacije vezane za zbivanja na žanrovskoj sceni

Srodne teme:

1. EXTRAPOLATION EXTRAPOLATION (Ekstrapolacija) Američki časopis posvećen izučavanju naučne fantastike. Prvo akademsko...
2. Science Fiction and Fantasy Magazine COSMOS SCIENCE FICTION AND FANTASY MAGAZINE (Kosmos: časopis za naučnu...
3. Andromeda Almanah Jugoslovenski almanah naučne fantastike. Prvo izdanje na prostorima bivše Jugoslavije....

Future Science Fiction
(SF priče iz budućnosti)

1. Australijski časopis malog formata. Objavljeno ukupno osam brojeva: šest od 1953. do 1955, a preostala dva 1967. Časopis je prevashodno značajan po tome što je prvi donosio i priče australijskih SF pionira, uz dela prenošena iz američke SF periodike. U prvo vreme izlazio je u tandemu sa časopisom Popular Science Fiction

2. Varijanta naslova (od maja 1952) američkog naučno fantastičnog časopisa, koji je počeo da izlazi kao Future Fiction.

Srodne teme:

1. Future Fiction Future Fiction (Priče iz budućnosti) Američki časopis. Izlazio u dva...
2. Famous Science Fiction Famous Science Fiction (Znamenita naučna fantastika) Američki časopis malog formata....
3. Science Fiction and Fantasy Magazine COSMOS SCIENCE FICTION AND FANTASY MAGAZINE (Kosmos: časopis za naučnu...

Future Fiction
(Priče iz budućnosti)

Američki časopis. Izlazio u dva navrata: najpre od novembra 1939. do jula 1943. (ukupno sedamnaest brojeva), a zatim, posle sedmogodišnje pauze, od maja 1950. do aprila 1960. (ukupno četrdeset osam brojeva).
Često je menjao naslov: u prvom razdoblju to se dogodilo posle sjedinjenja sa srodnim časopisom istog izdavača, Science Fiction, kada je postao Future Combined With Science Fiction). Pod tim naslovom je i oživljen 1950, da bi dve godine kasnije dobio naziv koji će zadržati do kraja izlaženja: Future Science Fiction.
Na čelu je imao samo dva urednika: Čarlsa Horniga (1939-1941) i Robena Laundesa (1941-1960). Izlazio je u raznim intervalima, ali najčešće kao dvomesečnik. Godine 1954. promenio je format iz palpa (pulp) u dajdžest (digest).
Časopis se ni po čemu značajnom nije izdvajao iz proseka SF periodike četrdesetih i pedesetih godina, osim po tome što je od 1942. prvi donosio (uglavnom pod pseudonimima) priče pripadnika grupe futurijanci, iz koje su potekla neka veoma značajna imena američke SF scene: Džejms Bliš ( James Blish), Volhajm, Kornblut.

Srodne teme:

1. Future Science Fiction Future Science Fiction (SF priče iz budućnosti) 1. Australijski časopis...
2. Famous Science Fiction Famous Science Fiction (Znamenita naučna fantastika) Američki časopis malog formata....
3. CAPTAIN FUTURE CAPTAIN FUTURE (Kapetan Budućnost) Američki časopis. Izlazio tromesečno od zime...

Foundation
(Zadužbina)

Foundation je Britanski časopis posvećen izučavanju naučne fantastike. Pokrenut marta 1972. pri Naučnofantastičnoj zadužbini u Londonskoj Severo istočnoj politehničkoj visokoj školi kao svojevrstan pandan američkom Extrapolationu. (Godinu dana kasnije, 1973, ovim pionirskim časopisima namenjenim akademskom razmatranju SF žanra pridružuje se i kanadsko-američki Science Fiction Studies.)

Prvi urednik bio je Čarls Baren, a posle su se na čelu Foundationa smenjivali Piter Nikols, Malkolm Edvards, Dejvid Pringl i Edvard Džejms.
Zaključno sa letnjim brojem za 1988. izišle su ukupno četrdeset tri sveske ovog časopisa u ne uvek urednom ritmu od tri broja godišnje.

Uprkos skromnom tiražu od hiljadu primeraka, Foundation se ubrzo po pokretanju konstituisao kao svojevrsna stožema prizma kroz koju su se značajno prelamala pre svega britanska, ali i američka, odnosno, u nešto skromnijem obimu, evropska SF zbivanja.
Nastojeći ponajpre da kritički prati aktuelnu proznu SF produkciju kroz prikaze, recenzije i osvrte, Foundation se u tom pogledu ponajviše razlikovao od druga dva pomenuta časopisa, takode posvećena ispitivanju SF žanra, čije je težište bilo pomereno ka načelnim teorijskim razmatranjima.

Doduše, i u britanskom časopisu publikovani su veoma zanimljivi i dragoceni tekstovi o poetici naučne fantastike, kao i o ispoljavanju SF žanra u drugim medijima, ali ovi prilozi nikada nisu postali pretežni.

Autori i izučavaoci naučne fantastike, okupljeni oko Foundationa, s vremenom su obrazovali čvrsto jezgro britanskog SF establišmenta koje je vršilo sve izrazitiji uticaj na žanrovsko stvaralaštvo i izdavaštvo na Ostrvu, opredelivši se za svojevrstan srednji put između prizemnog SF-a koji je imao najbolju prođu kod masovne publike, i svojevrsne elitističke naučne fantastike, oličene ponajpre u antiutopiji, koja je jedina prolazila kroz cenzorski filter ortodoksne akademske vizure.

Srodne teme:

1. Fos Kristofer Fos, Kristofer (Foss, Christopher) Britanski ilustrator. Rođen 1946. Pojavivši se...
2. Bejli Džejms Osler Autor prvog akademskog dela o SciFi žanru, pionirske studije Hodočasnici...
3. BOK, HENS BOK, HENS (Bok, Hannes) Američki ilustrator. Rođen 1914, umro 1964....

(The Phantom Empire)

Filmski serijal u dvanaest epizoda. SAD, 1935. R. Otto Brower, B. Reeves Eason, S. John Ratmell, Armand Shaefer, U. Gene Autry, Frankie Darro, Betsy King Ross, Dorothy Christie, Wheeler Oakman, Smiley Burnett, P. Mascot.
Prvi holivudski zvučni naučno fantastični serijal.
Posredi je, zapravo, kombinacija vestema i naučne fantastike.

Zbivanja su vezana za takozvani Radioranč: on se nalazi na terenu bogatom uranom, te stoga postaje stalna meta kradljivaca.
Razume se, kako to nije dovoljno za pravi Sci Fi zaplet, tu je i Muranija, tajanstveni podzemni grad, pun robota, zraka smrti i ljupkih kraljica.

Serijal Fantomsko Carstvo neposredno nagoveštava Flaša Gordona iz naredne godine.

Srodne teme:

1. CARSTVO MRAVA CARSTVO MRAVA (Empire of the Ants) Film. SAD, 1977. R....
2. BRIK BREDFORD Jedna od mnogobrojnih varijacija znamenitog Baka Rodžersa, Brik Bredford, dospeva...
3. Autostoperski Vodič Kroz Galaksiju AUTOSTOPERSKI VODIČ KROZ GALAKSIJU (The Hitch Hiker’s Guide to the...

Fantastični Romani

Jugoslovenska naučno fantastična biblioteka. Izlazila pri zagrebačkoj Epohi od 1957. do 1962. Objavljeno ukupno devetnaest knjiga, a kao urednici bili su potpisani Branko Gjurgjan, Đuro Plemenčić i Jerka Belan.

Ukoliko se izuzme kratkovečna Biblioteka fantastičnih romana beogradskog Kosmosa, koja je izlazila nešto ranije, Epohina edicija bila je, zapravo, prva prava naučno fantastična biblioteka u Jugoslaviji. Domaća čitalačka publika upravo se u Fantastičnim romanima prvi put srela sa delima tada novih zvezda SF galaksije, koje će kasnije postati vodeći svetski SF autori: Artur Klark, Isak Asimov, Rej Bredberi, Vindem, Bul.

Bilo je tu i dela klasika žanra (Žil Vern), kao i vodećih sovjetskih SF pisaca (Njemcov, Beljajev, Safronov, Martinov). No, istorijski posmatrano, možda najznačajniji potez urednika Fantastičnih romana bila je odluka da se pruži prilika i domaćim naučno fantastičnim autorima. Tako su se u Epohinoj ediciji našli romani tandema Bjažić Furtinger, Angela Ritiga i Silvija Ružića.

Finansijske neprilike izdavača osujetile su dalje izlaženje ove biblioteke 1962, ali se on ipak još jednom upustio u SF pustolovinu tri godine kasnije kratkovečnom Zabavnom bibliotekom.

Srodne teme:

1. BIBLIOTEKA FANTASTIČNIH ROMANA BIBLIOTEKA FANTASTIČNIH ROMANA Prva edicija na srpskohrvatskom jeziku posvećena naučnoj...
2. FESF – Festival Naučne Fantastike FESF Festival Naučne Fantastike Festival naučne fantastike. Najveća smotra naučne...
3. Foks Gardner Foks, Gardner (Fox, Gardner) Američki pisac. Rođen u Bruklinu 20....