Kategorija | Časopis

Monolit Almanah

Enciklopedija Naucne Fantastike

Monolit Almanah Naučne Fantastike

Ex.Jugoslovenski almanah naučne fantastike.

Samostalno Izdanje Bobana Kneževića. Počev od 1984. objavljeno deset brojeva.

Ovo obimno i u svakom pogledu uzorno izdanja rađeno je po modelu Andromede, zadržavši donekle njen format i osnovnu koncepciju.

Stavivši težište na SF prozu, Knežević se opredelio za po jedan roman u broju i obiman blok novela i priča, da bi završna rubrika bila posvećena istorijskim, teorijskim i kritičkim razmatranjima naučne fantastike.

Od romana objavljena su reprezentativna dela Mekintajerove, Zelaznija, Haldemena, Volfa i Brina.

Izbor novela i priča zasnivao se uglavnom na novijoj svetskoj žanrovskoj produkciji i bio je umešno načinjen.

Konačno, u rubrici posvećenoj razmatranju naučne fantastike, koja je u prvim brojevima bila nešto obimnija, objavljeno je nekoliko značajnih radova kako stranih tako i domaćih izučavalaca.

Almanah Monolit Prvi Broj

Bibliografija Monolita 1-10
(pripremio A. B. Nedeljković)

Veličanstvena i skoro neverovatna priča o ediciji “Monolit” počela je 1984. godine kad je Boban Knežević kao urednik/izdavač objavio prvi od tih ogromnih almanaha, knjigu od preko 500 stranica, posle devetog broja imala je pauzu od sedam godina iako je negde oko 1996. godine sakupljena pretplata (prenumeracija) za deseti Monolit, a on je, protivno očekivanjima mnogih čitalaca, konačno ipak izašao iz štampe, 2004. godine.

(Pretplata je u ono davno vreme starog režima i sumanutih inflacija iznosila 290 novih-novih-novih dinara što je tada vredelo valjda dvadesetak nemačkih maraka; A. B. Nedeljković mora priznati da je tokom godina bio izgubio nadu da će Monolit 10 ikada izaći ili pretplata ikada biti vraćena… i da tu nije bio u pravu; potcenio je upornost i istrajnost Bobana Kneževića; ali je, upornošću ništa manjom, pomno čuvao poštansku uplatnicu kao dokaz da je uplatio tu pretplatu.)

Pokretan barem u prvih desetak godina fantastičnim (i fanatičnim) entuzijazmom i nepojamno ogromnom radnom energijom – tada je bio mlad, neoženjen (dakle bez porodičnih obaveza) i posvećen samo naučnoj fantastici – a kasnije radeći nešto manjom ali ipak daleko natprosečnom energijom, Knežević je u ovih deset književnih monolita objavio ukupno oko 5.800 stranica tekstova i crteža. Naslovne ilustracije, neujednačenog kvaliteta, dao je za svih deset Bob Živković. Svi Monoliti bili su latinicom.

Prvi i drugi su imali i po dva izdanja, ali – sa drugim slikama na koricama! Vi dakle možete imati Monolit 1 sa onim zmijama na naslovnoj slici, a ne znati da postoji i drugačiji Monolit 1 sa onim drugim zmijama (i devojkom u ogromnoj beloj postelji). Najverovatnije niko od kupaca ne zna tačno koliko je tih izdanja bilo i kako su izgledala. Zato smo skenirali za Vas, i prilažemo na ovom sajtu Srpskog društva za naučnu fantastiku, ukupno 12 korica ove edicije… ali, možda ih je bilo i više.

Svaki Monolit imao je na početku jedan strani roman (nijednom domaći), a zatim veliki broj priča; neki Monoliti, naročito oni na početku, imali su i teorijske priloge.

Sredinom marta godine 2001. dok je ova bibliografija dovršavana ali bez desetog broja, bili smo uneli i sledeći komentar:

Ako smo dobro upoznati sa situacijom, između (sada porodično vezanog, i znatno starijeg) izdavača Kneževića, i neke eventualne nade da konačno ipak objavi Monolit 10, stoji planina visoka oko tri hiljade nemačkih maraka, možda i više (5.000) koliko bi bilo neizbežno dati štampariji za barem jedan mali tiraž; a Boban tu planinu najverovatnije nikad neće preći, ni za sledećih 50 godina, niti bi čitaoci to podržali. Opet, znajući Bobana Kneževića, ne bi bilo čudno da on u nekom zabitom magacinu, možda daleko izvan Beograda, ima odštampana 32 od ukupno 33 tabaka, štaviše i koricu, i nedostaje mu samo poslednji tabak i nalog za koričenje… jer on je umeo godinama da okleva i to na zaprepašćujući način okleva sa pojedinim još-1%-nedovršenim projektima a onda ipak da ih dovrši.

Ali ta naša ocena, eto, nije bila tačna.

U međuvremenu je u Hrvatskoj neko počeo – neka nova generacija dečkija – da objavljuje almanahe sličnog formata, sa naslovom Monolith (sa -h na kraju). Jedan takav viđen je u Beogradu u knjižari “Stubovi kulture” negde oko 1998. godine.

Urednik svih Monolita sem devetog bio je Boban Knežević, i svi su objavljeni u Beogradu, zato te podatke i ne navodimo svaki put. Imena stranih autora ponekad su štampana na hrvatski način, u originalu, a ne kako se izgovaraju na srpskom jeziku.

Evo kako je izgledala prva verzija Monolita 1:

Prva verzija Monolita

Monolit 1, 1984, str. 7, Mekintajer, Vonda, Guja sna, prevodilac nije naveden ali mogao bi biti Mića Milovanović, SF roman o nekim biološkim stvarima, mogao bi se okarakterisati kao “žensko pismo”.

Na naslovnoj strani knjige navedeno je da su prevodioci Boban (koji nije preveo ništa), A. B. Nedeljković, i Mića Milovanović. Ovo bi trebalo da znači da su sve uistinu preveli Nedeljković i Milovanović. Trebalo je zavarati komunističke režimske žbire, da ne primete i da ne skontaju da je Boban izdavač.
Svaki privatni izdavač, i uopšte svako ko nešto privatno radi (dakle i advokat privatnik, i seljak privatnik, i prodavačica cveća ako nije zaposlena u državnoj firmi), bio je smatran za neprijatelja socijalizma, i zato je socijalistička država nastojala da ga ošteti, opljačka, i kad-tad ukine.

Dokidanje elemenata kapitalizma, drugovi i drugarice! (Naravno, državno-partijski funkcioneri živeli su raskošno, a maršal Josip Broz Tito najraskošnije, ali to je bilo drugo, to se nije računalo. Buržuj je bio samo privatnik.) Ali pošto je socijalistička država najčešće bila bankrot i težak ekonomski bolesnik, ona je ipak tolerisala, protiv svoje volje i samo kroz zavesu ogromne ideološke mržnje, da neki privatnici još malo, još neko vreme, koliko-toliko opstaju, da bi imala koga da dere i pljačka, a i da bi imala od koga da prepiše (s vremena na vreme) realne ekonomske cene raznih roba i usluga. Mi smo živeli u socijalističkoj državi. Privatnik u socijalističkoj državi je kao hrišćanin argat u turskoj carevini u kojoj mnogi dahije i pustahije, brzi na sablji i na zloj misli, bacaju nestrpljive i mračne poglede ka njegovoj imovini i njegovom vratu, a štiti ga samo Porta svojom odlukom da hrišćansku raju i drugu pokorenu radnu snagu ne treba, ipak, baš sasvim poseći i uništiti, ili bar ne još neko vreme. Boban je bio privatnik, izdavač, i morao se maskirati u prevodioca. (Branislav Brkić isto tako.)

Monolit 1, str. 189, Silverberg, Robert, “Rođen sa mrtvima”, preveo A. B. Nedeljković, duga SF priča o ljudima čiji je život veštački produžen posle kliničke smrti (tako da su oni nešto kao legalni, i medicinski podržani, zombiji), izuzetno kvalitetna.

Monolit 1, str. 236, Martin, Džordž R. R, i Liza Tatl, “Oluje Vindhejvena”, preveo A. B. Nedeljković, predivna SF duga priča o krilatim ljudima na jednoj planeti koja svojim atmosferskim i gravitacionim karakteristikama podržava takvu vrstu letenja.

Monolit 1, str. 276, Varli, Džon, “U peharu”, prevodilac nije naznačen ali verovatno Mića Milovanović poznat kao Mića Tolerancija; SF priča, ne osobito dobra.

Monolit 1, str. 297, Silverberg, Robert, “U čeljustima entropije”, preveo A. B. Nedeljković, vrhunski kvalitetna priča tvrde naučne fantastike, o jednom svemirskom putovanju koje izaziva dislokaciju u vremenu.

Monolit 1, str. 323, Farmer, Filip Hoze, “Skice među ruševinama mog uma”, preveo A. B. Nedeljković, SF priča vrhunskog književnog kvaliteta. Možda nijedna druga priča niti roman u svetskoj književnosti (imajući u vidu Marsela Prusta i njegovo Traganje za izgubljenim vremenom iz 1927. godine) ne pokazuje ovako dobro i ovako potresno (i dramatično) koliki je zapravo značaj memorije, i orijentacije u vremenu, za postojanje ljudske ličnosti i ljudske civilizacije. Ova Farmerova priča je autentično remek-delo svetske književnosti.

Monolit 1, str. 354, Šeldon, Alisa (kao “Džejms Tiptri junior”), “Žene kakve muškarcima nisu poznate”, preveo A. B. Nedeljković, SF priča.

Monolit 1, str. 375, Čeri, K. DŽ. (žena), “Kasandra”, prevodilac nije naznačen ali verovatno je Mića Milovanović, SF priča.

Monolit 1, str. 381, Elison, Harlan, “Gledajući unazad: 480 sekundi”, preveo A. B. Nedeljković, izvrsna poetična SF priča o tome kako bi trebalo provesti onih poslednjih osam minuta koliko bismo imali na raspolaganju od eksplozije Sunca do pristizanja udarnog talasa. Do fotonskog cunamija.

Monolit 1, str. 385, Ras, Džoana, “Kada se promenilo”, prevodilac možda Mića Milovanović, feministička SF priča.

Monolit 1, str. 391, Pol, Frederik, “Kupovali smo ljude” (igra reči u naslovu, We purchased people, je takva da bi se on mogao prevesti i kao “Mi kupljeni ljudi”), preveo A. B. Nedeljković, vrlo kvalitetna SF priča o mentalnoj okupaciji putem nametanja volje.

Monolit 1, str. 402, Šekli, Robert, “Sedma žrtva”, preveo verovatno Mića Milovanović, klasična akciono-avanturistička “samo-za- zabavu” SF priča o jednoj vrsti gladijatorske borbe u modernom urbanom ambijentu.

Monolit 1, str. 413, Martin, Džordž R. R. (on to na engleskom tumači kao skraćenicu od “gnev gnev” –   engl. rage rage), “Pesma za Liu”, preveo A. B. Nedeljković, duga SF priča o telepatiji i ljubavi.

Monolit 1, str. 459, intervju, “Džordž R. R. Martin o sebi i svom pisanju”, preveo možda A. B. Nedeljković, izvor nije naveden.

Monolit 1, str. 465, Nikols, Piter, “Monstrumi i kritičari”, preveo A. B. Nedeljković, esej o pozitivnoj i negativnoj kritičkoj recepciji SF. Nikols je vrhunski ekspert, autor najbolje SF enciklopedije na svetu.

Monolit 1, str. 472, Le Gvin, Ursula, “Naučna fantastika i gospođa Braun”, preveo A. B. Nedeljković, Ursulin verovatno najvažniji i u svetu najviše citiran esej o SF. Pomenuta “gospođa Braun” koju je slavna spisateljica Virdžinija Vulf srela u kupeu nekog voza, nije neka određena osoba, ona je samo simbol za obične ljude koji žive u stvarnosti, u realnom svetu.

POČETAK  URSULINOG  CITATA:

Nikada nije napuštala Rusiju gde se, naravno, zove Nataša ili Ana ili Raskoljnikov, ali isto tako i Jurij Živago i Ivan Denisovič. Gospođa Braun se pojavljuje u Indiji, Africi, Južnoj Americi, svuda gde se pišu romani. Jer kao što je (Virdžinija) Vulf rekla: “Gospođa Braun je večna. Gospođa Braun je ljudska priroda.” (…) Može li pisac naučne fantastike da sedne nasuprot nje? (…) Mogu li gospođa Braun i naučna fantastika ikada sesti u isti voz ili svemirski brod?

KRAJ  URSULINOG  CITATA.

Implikacija je, naravno, da bi trebalo tj. da bi bilo poželjno da protagonisti SF budu savršeno obični ljudi, ne izuzetni, ne heroji. Ovo je zapravo Ursulin programski manifest, napisan 1976, od kapitalnog značaja za razumevanje njenog stvaralaštva.

Monolit 1, str. 481, beleške o autorima, prilično opširne. Nije poznato ko ih je pisao – Boban, Mića, ili neko treći. Moguće je da je neke beleške pisao jedan, neke drugi, a neke neko treći.

Monolit 1, str. 485, liste nagrada “Hugo” i “Nebula” dodeljenih od 1952. do 1982. godine, u raznim kategorijama. Vrlo dragocen bazični aksiološki orijentir.
Monolit 1, 1986, str. 1, Knežević Boban, Predgovor. Ovde Boban tvrdi da su godine prekretnice u našoj SF bile  1976. i 1984.  Evo Bobanovih reči:

Još u (devetnaestom) veku izašle su kod nas knjige za koje je kasnije određeno da potpadaju pod SF žanr. Takvih dela bilo je nešto više između dva (svetska) rata, a blagi porast beležimo i tokom pedesetih godina (dvadesetog veka). No, pravi “bum” naučne fantastike u izdavaštvu na srpskohrvatskom jezičkom području zbio se 1976. godine. Tada se konačno na našem tlu pojavio pravi SF časopis, u potpunosti posvećen naučnoj fantastici (“Sirius”), koji je odigrao ključnu ulogu u popularizaciji i razvoju SF žanra kod nas. Istovremeno, nakon sedmogodišnje pauze počinje drugi život edicije “Kentaur” u kojoj je zatim objavljeno niz izuzetnih ostvarenja. Takođe, časopis “Galaksija” kao svoje vanredno, godišnje izdanje, pokreće almanah za naučnu fantastiku Andromeda, koji je, sa svoje strane, takođe vrlo značajan za razvoj SF žanra kod nas. (…)

Kasnije (…) 1984. kao novi veliki stepenik u jugoslovenskom SF izdavaštvu. “Sirius” je proslavio svoj stoti broj, edicija “Kentaur” otisnula se u svoj treći život, pojavljuje se i biblioteka “Zvezdane staze” u izdanju “Narodne knjige”, tu je i nekoliko samostalnih (izdavača) sa pet-šest knjiga. Među njima je i (…) Monolit. Jugoslavija ponovo ima jedno obimno izdanje antologijskog karaktera.

Srodne teme:

  1. Andromeda Almanah Jugoslovenski almanah naučne fantastike. Prvo izdanje na prostorima bivše Jugoslavije....
  2. Alef ALEF Jugoslovenski časopis malog formata. Drugo exYU glasilo, posle Siriusa, posvećeno...


Ostavite komentar

Tražene reči

Monolit monolit knjige monolit naucna fantastika monolit casopis monoliti almanah monolit monolit almamah sirius naucna fantastika skenirani monolit monolit almanah downloads monolit boban knezevic monolit 1 monolit almanah monolit knjiga monolit almanah download monolit sf almanah monolit sf monolit boban zvezdane staze novele prevodi monolit znanstvena fantastika Naucna Fantastika