BREDBERI, REJ
(Bradbury, Ray)

Američki pisac. Rođen 22. 08. 1920. u Vokigenu. Ubrzo po završenom školovanju u Los Anđelesu posvećuje se profesionalnom pisanju.

Dela – knjige koje je napisao Rej Bredberi:

• 1. Tamni karneval (Dark Carnival), 1947.
• 2. Marsovski letopisi (The Martian Chronicles), 1950.
• 3. Ilustrovani čovek (The lllustrated Man), 1951.
• 4. Farenhajt 451 (Fahrenheit 451), 1953.
• 5. Zlatne jabuke Sunca (The Golden Apples ofthe Sun), 1953.
• 6. Oktobarska zemlja (The October Country), 1955.
• 7. Lek protiv sete (A Medicine for Melancholy), 1959.
• 8. Dan kada je zauvek padala kiša (The Day It Rained Forever), 1959.
• 9. Nešto opako dolazi ovamo (Something Wicked This Way Comes), 1962.
• 10. Mašinerije radosti (The Machineries of Joy), 1964.
• 11. Bredberijeva berba (The Vintage Bradbury), 1965.
• 12. Jesenji ljudi (The Autumn People), 1965.
• 13. Sutra u ponoć (Tomorrow Midnight), 1965.
• 14. Dva puta dvadeset dva (Twice Twenty Two), 1966.
• 15. Opevam telesni elektricitet! (I Sing the Body Electrid), 1969.
• 16. Bloh i Bredberi (Bloch and Bradbury), 1969, sa Robertom Blochom
• 17. Odabrane priče (Selected Stories), 1975.
• 18. Dugo posle ponoći (Long after Midnight), 1976.
• 19. Najbolje od Bredberija (The Best of Bradbury), 1976.
• 20. Pevati čudne pesme (To Sing Strange Songs), 1979.
• 21. Priče Reja Bradberija (The Stories of Ray Bradbury), 1980.
• 22. Ukleti kompjuter i androidski papa (The Haunted Computer and The Android Pope), 1981.
• 23. Dinosaurske priče (Dinosaur Tales), 1983.
• 24. Death Is a Lonely Business, 1985.
• 25. A Graveyard for Lunatics, 1990.
• 26. From the Dust Returned, 2001.
• 27. Let’s All Kill Constance, 2004.
• 28. Farewell Summer, 2006.g.

Gotovo da nema pisca u svekolikoj dosadašnjoj istoriji naučne fantastike čiji je opus tako jedinstven i izuzetan kao što je to Rej Bredberijev.
Njegovi Sci Fi počeci bili su, međutim, tipični za žanrovskog pisca: prošao je fazu fendoma u poznim tinejdžerskim godinama, da bi ubrzo počeo da izdaje vlastiti fenzin Futuria Fantasia, u kome je štampao svoje rane, amaterske storije.

Kao i svi Sci Fi pisci iz tog razdoblja, želeo je da objavljuje u Astoundingu, ali njegove priče, koje od početka nisu spadale u takozvanu hard naučnu fantastiku, nikako nisu bile po ukusu Džona Kembela.
No, od 1941. počeli su da ih prihvataju drugi časopisi, a na Bredberijevo stasavanje kao pisca uticala je i Li Breket, koja ga je uputila u neke tajne spisateljskog poziva.
I on ubrzo počinje da se izdvaja svojim nadasve osobenim lirskim prosedeom, punim nostalgičnih evokacija i metafora sa setnim nabojima. U takvom kontekstu nije bilo mnogo mesta za tehnološki inventar a odsustvo ovog elementa odmah je pružilo povoda za osporavanje Sci Fi identiteta Bredberijevih priča.

Izvestan broj storija i nije, doduše, spadao u naučnu fantastiku bile su to priče svojevrsne poetske fantastike, sa povremeno naglašenom horor komponentom, koje će Bredberi nastaviti da stvara i kasnije ali druge su proskribovane samo zbog toga što su se veoma razlikovale po tonu i stilu od važećih kanona. No, on je nastavio da piše svojim osobenim stilom, čiji su estetski kvaliteti postajali sve izrazitiji i već krajem četrdesetih godina postalo je jasno da njegova proza nije nikakva Sci Fi jeres, već da otvara bitno nova obzorja naučnoj fantastici.

Tokom narednih nekoliko godina Bredberi ne samo što će objaviti svoja najznačajnija dela, nego će i omogućiti prodor Sci Fi žanra na stranice ugledne periodike, koja ga upravo zahvaljujući njegovim delima prvi put prihvata kao prozu visokih umetničkih ambicija, koja je nadrasla svoje palp poreklo.

Iz tog razdoblja potiču Marsovski letopisi, sjajna mozaička saga o kolonizovanju Marsa, koja gotovo da nema dodirnih tačaka sa celokupnom Sci Fi tradicijom o ovoj planeti, roman Farenhajt 451, izuzetna antiutopijska parabola o paranoidnom strahu vlasti od knjiga (po ovom delu Trifo će jednu deceniju kasnije snimiti izvrstan film), kao i tri zbirke priča u kojima su sakupljena njegova najuspelija ostvarenja sa kraja četrdesetih i početka pedesetih godina.

Najupečatljivija među ovim zbirkama svakako je Ilustrovani čovek, sa nizom nenadmašnih priča koje otvaraju sasvim nove žanrovske perspektive (Pustara, Dugotrajna kiša, Nulti čas, Kaleidoskop).

Posle 1955. Bredberi objavljuje malo originalnih dela, sastavljajući nove zbirke uglavnom od već publikovanih storija i napisavši još samo jedan roman (Nešto opako dolazi ovamo).
No, i pored ove okolnosti, on ostaje ubedljivo najčešće antologizovan Sci Fi pisac, uživajući ugled istančanog stiliste i velikog žanrovskog majstora.

Pored proznih dela, Bredberi je pisao i filmska scenarija (za Mobi Dik, na primer), a i njegove priče su veoma često ekranizovane, pa su čak priređivane i stripovne verzije nekih storija.

Bredberijeva dramska i pesnička ostvarenja nisu naišla na jednodušno pozitivan odjek kod kritike.

Pogledajte kanal na youtube posvećen Reju Bredberiju:

Rej Bredberi www.youtube.com

Ostali resursi na internetu o Reju Bredberiju:

Ray Bradbury na Internet Movie Database
Ray Bradbury na Internet Speculative Fiction Database
Ray Bradbury – Official site
Center for Ray Bradbury Studies
Bradbury Media
Ray Bradbury: Story of a Writer, film od Terry Sanders
Survey of Bradbury Scholarship – Chronological analysis of Bradbury criticism
Bradbury Thirteen radio play information
1992, 1993 interviews with Ray Bradbury by Don Swaim at Wired for Books

Knjige koje nisu izašle na srpskom jeziku, možete potražiti na amazonu:

Srodne teme:

1. Derlet Ogast DERLET, OGAST (Derleth, August) Američki pisac. Rođen u Sok Sitiju...
2. Fantastični Romani Fantastični Romani Jugoslovenska naučno fantastična biblioteka. Izlazila pri zagrebačkoj Epohi...
3. Astonishing Stories Kratkovečni američki palp časopis. Prvi broj izišao februara 1940, a...
4. Dimenzija X Jedna od najznačajnijih prezentacija naučnofantastičnih dela preko radija, koja je...
5. Brajning Frenk Pripovedač takozvane tvrde naučne fantastike, Brajning je tokom tri decenije...