BULIČEV, KIR

Pseudonim ruskog pisca Igora Vsevodoloviča Možejka. Rođen 18. 10. 1934. u Moskvi. Završio Moskovski pedagoški institut stranih jezika, a potom doktorirao istorijske nauke. Bavi se spisateljskim pozivom.
Dela

• 1. Kada su izumrli dinosaurusi? (Kogda vimerli dinozavri?), 1967.
• 2. Tako počinju poplave (Tak načinatsja navodnenija), 1967.
• 3. Ostrvo riđeg poručnika (Ostrov ržavogo leitenanta), 1968.
• 4. Poslednji rat (Poslednja voina), 1970.
• 5. Brvnara (Izbuška), 1972.
• 6. Čudesa u Guslaru (Čudesa v Gusljare), 1972.
• 7. Crveni jelen, beli jelen (Krasnji olenj, belji olenj), 1973.
• 8. Devojčica sa Zemlje (Devočka s Zemli), 1974.
• 9. Dve kapi na čašu vina (Dve kapli na stakan vina), 1974.
• 10. Ljudi kao ljudi (Ljudi kakljudi), 1975.
• 11. Veština bacanja lopte (Umenie brosati mjuč), 1975.
• 12. Zakon za zmaja (Zakon za drakona), 1975.
• 13. Kroz sto godina (Sto let tomu vpered), 1978.
• 14. Kosmički desant (Kosmičeskii desant), 1979.
• 15. Letnje jutro (Letne utro), 1979.
• 16. Milion pustolovina (Million priključenii), 1982.
• 17. Prevoj (Pereval), 1983.
• 18. Nemirni (Neposeda), 1985.

Jedan od najpopularnijih savremenih ruskih autora omladinske pustolovne proze, Buličev je na Sci Fi sceni prisutan od 1967.

Naklonost mlađe žanrovske publike stekao je prvi put ciklusom priča Devojčica kojoj se ništa neće desiti, objavljenih u časopisu Mir priključenii.
Protagonistkinja ove serije, Alisa, devojčica iz dvadeset prvog veka, čiji uzbudljivi doživljaji u žanrovski umešno dočaranom svetu budućnosti čine okosnicu sižea, javiće se kasnije i u knjigama Devojčica sa Zemlje, Kroz sto godina i Milion pustolovina.
Popularnost ove junakinje stekla je takve razmere da su neke njene dogodovštine dobile svoju filmsku verziju.
Tako je, na primer, po motivima Devojčice sa Zemlje snimljen uspeli animirani film Tajna treće planete (1981), a Alisa je junakinja i petodelnog filmskog serijala Gošća iz budućnosti koji se temelji na romanu Kroz sto godina.

Protagonista druge Buličevljeve serije jeste domišljati doktor Pavliš, o čijim se zanimljivim doživljajima govori u humornom tonu u knjigama Brvnara, Crveni jelen, beli jelen i Zakon za zmaja.

Od knjiga koje je Buličov namenio odraslim čitaocima najznačajnije su Poslednji rat i Čudesa u Guslaru. Prva donosi priču o planeti Muni, opustošenoj atomskim ratom, na kojoj Zemljani i lokalni žiteiji pokušavaju da postave temelje nove civilizacije.
Druga predstavlja zbirku priča koje u lemovskom maniru govore o neobičnim, a često i neverovatnim doživljajima žitelja varošice Veliki Guslar.

Još dva Buličovljeva dela doživela su ekranizaciju: priča
„U prodaji su zlatne ribice“
i roman
Veština bacanja lopte.

Uz to, on je napisao scenario za film Kroz trnje do zvezda.

Srodne teme:

1. ALEN, IRVIN ALEN, IRVIN (Allen, lrwin) Američki reditelj. Rođen 1916. Diplomiravši novinarstvo,...
2. ATRAGON ATRAGON (Kaitei gunkan) Film. Japan, 1964. Inoshiro Honda, S. Shinichi...
3. Niven, Leri Verovatno najznačajniji savremeni predstavnik takozvane „hard" naučne fantastike, Niven je...
4. Robert Čilson ČILSON, ROBERT (Chilson, Robert) Američki pisac. Rođen u Ringvudu 19....
5. Braun Rozl Džordž Prevashodno pisac osavremenjene spejsopere, Braunova se prvi put javlja na...