Kipling, Radjard
(Kipling, Rudyard)

Britanski pisac. Rođen u Bombaju, u Indiji, 30. 12. 1865. Doktorirao na više uglednih svetskih univerziteta. Od 1889. bavio se profesionalnim pisanjem. Umro 18. 01. 1936.

Dela – knjige Radjarda Kiplinga

• Akcije i reakcije (Actions and Reactions), 1909.
• Raznovrsje stvorenja (A Diversity of Creatures), 1917.

Iako je znatno poznatiji po svom nežanrovskom pripovedačkom i pesničkom opusu, za koji je 1907. dobio „Nobelovu“ nagradu za književnost, Kipling je ostavio traga i u naučnoj fantastici, pre svega po nesumnjivom uticaju koji je izvršio na mnoge SF pisce.

U njegove dve navedene zbirke nalazi se više značajnih SF storija u kojima se pionirski javljaju neki važni žanrovski tehnofakti: radio, vazduhoplovstvo, globalni komunikacioni sistem i tako dalje.

Uz to, Kipling je pisao i o tananijim SF temama, kao što su prenaseljenost, sećanje na pređašnje živote, postojanje pre rođenja i slično.

Ove SF priče sadrže, doduše, i mnoštvo fantastičkih elemenata, ali to nipošto ne umanjuje njihov istorijski naučnofantastični značaj.

Radjard Kiplingova poema IF (Ako) je proglašena najlepšom pesmom svih vremena od „Washington Posta“.

IF – Rudyard Kipling

If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you;
If you can trust yourself when all men doubt you,
But make allowance for their doubting too;
If you can wait and not be tired by waiting,
Or, being lied about, don’t deal in lies,
Or, being hated, don’t give way to hating,
And yet don’t look too good, nor talk too wise;

If you can dream – and not make dreams your master;
If you can think – and not make thoughts your aim;
If you can meet with triumph and disaster
And treat those two imposters just the same;
If you can bear to hear the truth you’ve spoken
Twisted by knaves to make a trap for fools,
Or watch the things you gave your life to broken,
And stoop and build ‘em up with wornout tools;

If you can make one heap of all your winnings
And risk it on one turn of pitch-and-toss,
And lose, and start again at your beginnings
And never breath a word about your loss;
If you can force your heart and nerve and sinew
To serve your turn long after they are gone,
And so hold on when there is nothing in you
Except the Will which says to them: „Hold on“;

If you can talk with crowds and keep your virtue,
Or walk with kings – nor lose the common touch;
If neither foes nor loving friends can hurt you;
If all men count with you, but none too much;
If you can fill the unforgiving minute
With sixty seconds’ worth of distance run -
Yours is the Earth and everything that’s in it,
And – which is more – you’ll be a Man my son!

„Ako“ – Radjard Kipling

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe
Gube i osuđuju te;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje
reči suviše mudre;

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu cilj
Ako možeš da pogledaš u oči pobedi i porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čujes istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve sto imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pominješ svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe jos dugo, iako su te vec davno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više
Do volje koja im govori: „ISTRAJ!“

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš
svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko , ni prijatelj ni neprijatelj ne može
da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki čovek, sine moj.

Srodne teme:

1. 2010: Godina kad smo napravili kontakt (Odiseja u Svemiru 2) Jedan od najboljih SciFi filmova iz osamdesetih godina, koji ima...
2. Garet Randal Garet, Randal (Garrett, Randall) Američki pisac. Rođen u Leksingtonu 16....

Hajnlajn, Robert
(Heinlein, Robert)

Američki pisac. Rođen u Batleru 07. 07. 1907. Diplomirao 1929. na pomorskoj akademiji, na kojoj će ostati do 1934. Promenio više zanimanja do 1939, kada počinje prvenstveno da se bavi profesionalnim pisanjem. Umro 09. 04. 1988.

Dela – knjige Roberta Hajnlajna

• 1. Raketni brod Galilej (Rocket Ship Galileo), 1947.
• 2. Svemirski kadet (Space Cadet), 1948.*
• 3. Iza ovog obzorja (Beyond This Horizon), 1948.
• 4. Šesti stub (Sixth Column), 1949.
• 5. Crvena planeta (Red Planet), 1949.
• 6. Ratar na nebu (Farmer in the Sky), 1950.
• 7. Kompanija „Valdo i magija“ (Waldo, and Magle Inc.), 1950.
• 8. Čovek koji je prodao Mesec (The Man Who Sold the Moon), 1950.*
• 9. Gospodari lutaka (The Puppet Masters), 1951.
• 10. Između planeta  (Between Planets). 1951.
• 11. Vaseljena (Universe), 1951.
• 12. Zelena brda Zemlje (The Green Hllls of Earth), 1951.
• 13. Kotrljajuće kamenje (The Rolling Stones), 1952.
• 14. Zvezdani čovek Džons (Starman Jones), 1953.
• 15. Pobuna u 2100. (Revolt in 2100), 1953.
• 16. Zadatak u večnosti (Assignment in Eternity), 1953.
• 17. Zvezdana neman (The Star Beast), 1954.
• 18. Tunel na nebu (Tunnel in the Sky), 1955.
• 19. Vreme za zvezde (Time for the Stars). 1956.
• 20. Dvostruka zvezda (Double Star), 1956.
• 21. Vrata u leto (The Door into Summer), 1957.
• 22. Građanin Galaksije (Citizen of the Galaxy), 1957.*
• 23. Nabavi skafander — putovaćeš (Have Space Suit — Will Travel), 1958.
• 24. Metuzalemova deca (Methuselahs Children), 1958.*
• 25. Vojnici zvezdanog broda (The Starship Troopers), 1959.
• 26. Pretnja sa Zemlje (The Menace from Earth), 1959.
• 27. Neprijatno zanimanje Džonatana Houga (The Unpleasant Profession of Jonathan Hoag), 1959.
• 28. Stranac u stranoj zemlji (Stranger in a Strange Land), 1961.
• 29. Podkejn sa Marsa: njen život i vreme (Podkayne of Mars: Her Life and Time), 1963.
• 30. Put slave (Glory Road), 1963.
• 31. Nebeski siročići (Orphans of the Sky), 1963.
• 32. Farnemov slobodan posed (Farnham’s Freehold), 1964.
• 33. Mesec je zao gospodar (The Moon Is a Harsh Mistress), 1966.
• 34. Svetovi Roberta A. Hajnlajna (The Worlds of Robert A. Heinlein), 1966.
• 35. Prošlost kroz sutrašnjicu: priče buduće istorije (The Past Through Tomorrow: Future History Stories), 1967.
• 36. Neću se bojati zla (I Will Fear No Evil), 1970.
• 37. Vreme dovoljno za ljubav: životi Lazara Longa (Time Enough for Love: The Lives of Lazarus Long), 1973.
• 38. Najbolje od Roberta Hajnlajna 1939-1959 (The Best of Robert Heinlein 1939-1959), 1973.
• 39. Odredište Mesec (Destination Moon), 1979.
• 40. Broj nemani (The Number of the Beast), 1980.
• 41. Proširena Vaseljena (Expanded Universe), 1980.
• 42. Petka (Friday), 1982.
• 43. Posao: komedija pravde (Job: A Comedy of Justice), 1984.

Jedan od najznačajnijih, ali i najkontroverznijih američkih SF autora, Hajnlajn se pojavio na naučnofantastičnoj sceni 1939, u Kembelovom Astoundingu, na čijim će stranicama ubrzo steći veliki ugled kod žanrovske publike, kao i zamašan broj podražavalaca.
Taj ugled se temeljio na umešnom sprovođenju u delo Kembelovog shvatanja naučne fantastike kao žanra koji puku očaranost naukom iz gernsbekovske ere treba da zameni ljudskom dramom koja prati naučni napredak.

I odista, protagonisti Hajnlajnovih dela postaju „živi“ ljudi, koji, doduše, koriste naučni inventar, ali i čitav niz drugih ljudskih osobina kojima se vesto snalaze u promenjenom svetu budućnosti. Bio je to nesumnjivo književni korak napred u odnosu na stereotipne junake kojima je baratala naučna fantastika iz razdoblja pređašnje „spejs-opere“.

Na žalost, Hajnlajn od Kembela nije preuzeo samo ovo značajno literarno poboljšanje u odnosu na tradiciju, već i onu negativnu tekovinu kembelovskog viđenja naučne fantastike — ideološko desničarstvo koje će upravo kod ovog autora doseći svoj možda najekstremniji vid.

Oba ova momenta mogu se razabrati već u ranim Hajnlajnovim delima, a naročito u pričama koje tvore seriju „Buduća istorija“. Suvislost sižea i umešnost u uverljivom dočaravanju budućih svetova izdigli su ove storije daleko iznad tradicije „spejs-opere“, ali u osnovi arhetipa superiornog i agresivnog belca, koji se tu javlja kao protagonista i koji je ubedljivo nadmoćan u odnosu na čitav spektar antagonista, od vanzemaljaca, preko pripadnika drugih ljudskih rasa, do žena, stoje načela Hajnlajnu (odnosno, Kembelu) veoma dragog „socijalnog darvinizma“, koji će u nekim potonjim delima ovog autora prerasti u rasističke, pa čak i fašistoidne nazore.

Slični ideološki pogledi mogu se još izrazitije razabrati u nekim drugim Hajnlajnovim delima iz ranih četrdesetih godina, na primer u romanu Šesti stub, ali iz istog razdoblja potiču i neke od najboljih priča ovog autora: „Valdo“, „I podiže on naherenu kuću“.

Vrativši se na SF scenu po povratku iz rata, Hajnlajn stupa među prvima na novoosnovano knjiško tržište naučne fantastike. Tu će inaugurisati jedan praktično novi podžanr — takozvanu omladinsku naučnu fantastiku.

Čak će polovina od njegovih prvih dvadeset objavljenih knjiga biti namenjena mladom čitalačkom uzrastu, a ne koliko od ovih romana — Građanin Galaksije, Zvezdani čovek Džons – spadaju u Hajnlajnova najuspelija ostvarenja. Po motivima prvog romana u ovom nizu — Raketni brod Galilej – snimljen je 1950. poznati film Odredište Mesec.

Druga po obimu grupa Hajnlajnovih dela iz prve polovine pedesetih godina bile su četiri zbirke — Čovek koji je prodao Mesec, Vaseljena, Zelena brda Zemlje i Pobuna u 2100. — u kojima su sakupljene sve storije iz „Buduće istanje“. (Kasnije će ovom korpusu biti dodata još dva romana — Metuzalemova deca i Vreme dovoljno za ljubav — kao i još jedna zbirka, Nebeski siročići.).

Iako se gotovo sva Hajnlajnova dela uslovno mogu smestiti u okvir „Buduće istorije“, ona koja čine njen glavni tok pričaju o jednoj porodici koja je postigla gotovo besmrtnost i koja nadmeno i agresivno pokušava da saobrazi svet svojoj slici i prilici.

Hajnlajn je napisao sasvim malo priča tokom pedesetih godina, a među romanima iz istog razdoblja koji ne pripadaju nijednoj od dve pomenute grupe verovatno je najbolji Vrata u leto.

Hajnlajn tu veoma umešno varira motiv hronomocije koji se i inače javlja u nekim od njegovih najboljih storija: Vlastitim tragom“ (1941), „Svi vi zombiji“ (1959).

Period koji sledi — prva polovina šezdesetih godina — predstavlja najmračniju fazu u Hajnlajnovom SF stvaralaštu. Gotovo svi romani koji tada izlaze mogu se shvatiti kao paraliterarni komentari „socijalnog darvinizma“. To pre svega važi za omladinski roman Vojnici zvezdanog broda, ali i za Stranca u stranoj zemlji, koji je doživeo neočekivanu popularnost medu subkulturom „hipija“ (verovatno zbog pogrešnog čitanja), odnosno za Mesec je zao gospodar.

Robert Hajnlajn je malo publikovao tokom sedamdesetih godina, a pokušaj njegovog povratka u osamdesetim konačno je, na fonu moderne naučne fantastike, očigledno razobličio sve nedostatke SF prosedea ovog autora: uz desničarsku ideologizaciju, tu je arhetipska karakterizacija likova (naročito ženskih), uprošćeno korišćenje jezika, robovanje sižejnim šablonima i tako dalje.

No, konačan sud o Hajnlajnu ne bi trebalo donositi samo na osnovu ovih poznijih dela. On je odigrao i te kako značajnu ulogu u istoriji naučne fantastike — o čemu, pored ostalog, svedoče mnogobrojne nagrade koje je dobio: uz četiri „Hjuga“ (1956, 1960, 1962. i 1967. — premda u drugom i trećem slučaju za sasvim minorna dela) osvojio je i „Specijalnu nagradu Nebjula“ (1974).

Njegovo glavno stvaralaško razdoblje praktično se okončalo sa pedesetim godinama, a okolnost da je naučna fantastika potom krenula putem na kome on više nije mogao uspešno da je prati nipošto ne umanjuje njegov prethodni doprinos žanru.

Srodne teme:

1. Silverberg, Robert (Silverberg, Robert) Američki pisac. Rođen u Njujorku 15. 01. 1935....
2. Bloh Robert lako tek srazmerno mali deo Blohovog obimnog spisateljskog opusa otpada...
3. Forvard Robert Lal Forvard, Robert Lal (Forward, Robert Lull) Američki pisac. Rođen u...

Brin, Dejvid
(Brin, David)

Američki pisac. Rođen u Glendejlu 06. 10. 1950. Diplomirao astronomiju 1973, magistrirao primenjenu fiziku 1978, a doktorirao nauke o svemiru 1981. Pored pisanja bavi se predavačkim pozivom.

Dela – knjige Dejvida Brina

• 1.   „Ponirač u Sunce“ (Sundiver), 1980.
• 2.   Podizanje zvezdane plime (Startide Rising), 1983.*
• 3.   Dejstvo prakse (The Practice Effect), 1984.
• 4.   Poštar (The Postman), 1985.

Jedan od najznačajnijih SF autora iz prve polovine osamdesetih godina, Dejvid Brin se prvom pričom oglasio 1980, da bi nepune četiri sezone kasnije, 1984, izbio na sam vrh žanrovskog Olimpa, osvojivši sve vodeće nagrade: „Hjuga“, „Nebulu“ i „Lokus“.

Uspeh Brinovih dela kod masovne publike temeljio se na njegovom umešnom oživljavanju tradicije „spejs opere“.

Ova umešnost ogledala se pre svega u uvodenju disciplinovane naučne motivacije u klasičan milje pustolovne SF proze.

Astronom i fizičar po struci, Dejvid Brin je „spejs operu“ osnažio na onom mestu gde je ona u žanrovskom pogledu bila najslabija:
uklonio je kvazinaučne besmislice i proizvoljnosti i umesto njih uveo naučno znatno uverljivije i legitimnije hipoteze sa graničnih istraživačkih područja.

Slično tome, Brinova neosporna spisateljska nadarenost uzdigla je njegovu prozu prilično iznad tradicionalnih klišea i stereotipova ovog podžanra. Ove dve okolnosti, udružene sa trajnom popularnošću koju „spejs opera“ uživa kod široke publike, ponajpre su obezbedile veliki uspeh Brinovim delima.

Glavnina njegovog opusa odnosi se na seriju „Uzdizanje“ čijim „svemirom“ dominira pet „patronskih“ rasa koje sebe smatraju potomcima tajanstveno iščezlih „praotaca“.

Svaka od tih rasa „uzdigla je“ (otuda i naziv serije) pojedine niže vrste koje joj pomažu, a najvažnije među ovima svakako su Pile koje vode galaktički bibliotekarski institut gde je uskladišteno svekoliko znanje svih rasa.

Čovek se na ovom poprištu zbivanja pojavljuje srazmerno kasno, kao neobičan izrod zagonetnog porekla, u smislu da niti spada u dominirajuće rase, niti je jedna od njihovih „uzdignutih“ tvorevina.

Prvi roman u seriji, „Ponirač u Sunce„, priča o otkriću ezoteričnih žitelja naše zvezde, što će ljudima posredno omogućiti da uvide potencijalnu opasnost od  prekomemog oslanjanja na galaktičku biblioteku.

Podizanje zvezdane plime, Brinovo zasad najbolje delo, govori o pustolovinama posade zemaljskog broda ,,Brazdač“, sastavljene od ljudi i „uzdignutih“ delfina, koja otkriva ostatke neke drevne svemirske flote, da bi zbog njih morala da se uhvati ukoštac sa armadom „patrona“.

Serija očigledno tek treba da dobije glavne segmente koji će rasplesti središnje sižejne tokove i dati odgovor na pitanja o poreklu ljudi i sudbini „praotaca“.

No, već ovim delima Dejvid Brin je značajno rehabilitovao i osavremenio ,,spejs operu“, otkrivši u njoj nove žanrovske i literarne potencijale. Među retkim Brinovim pričama dosad je najuspelija „Kristalne kugle“.

Srodne teme:

1. Dankan Dejvid lako je Dankan danas praktično zaboravljen, rana Sci Fi kritika...
2. Bišof Dejvid Frederik Originalni mlađi autor koji stvara u širokoj lepezi motiva, uglavnom...
3. Džerold Dejvid Džerold, Dejvid (Gerrold, David) Pseudonim američkog pisca Džerolda Dejvida Fridmena...

(Silverberg, Robert)

Američki pisac. Rođen u Njujorku 15. 01. 1935. Diplomirao 1956. Bavi se profesionalnim pisanjem.

Dela – knjige Roberta Silverberga

• 1. Pobuna na Alfi C (Revolt on Alpha C), 1955.
• 2. Trinaesti besmrtnik (The 13th Immortal), 1957.
• 3. Gospodar života i smrti (Master of Life andDeath), 1957.
• 4. Zaodenuta planeta (The Shrouded Planet), 1957, /sa Randallom Garrettom/
• 5. Osvajači sa Zemlje (Invaders from Ear-th), 1958.
• 6. Neprelazne prepreke (Invincible Barriers), 1958.
• 7. Pastorci Tere (Stepsons of Terra), 1958.
• 8. Tuđinci iz svemira (Aliens from Space), 1958.
• 9. Zvezdana luka (Starhaven), 1958.
• 10. Da te ne zaboravimo, Zemljo (Lesi We Forget Thee, Earth), 1958.
• 11. Urota protiv Zemlje (The Plot Against Earth), 1959.
• 12. Traganje zvezdanog čoveka  (Starman’s Quest), 1959.
• 13. Jutarnja rumen (The Dawning Light), 1959, /sa Randallom Garrettom/
• 14. Ubice planeta (The Planet Killers), 1959.
• 15. Izgubljena rasa Marsa (Lost Race of Mars), 1960.
• 16. Kurs sudara (Collision Course), 1961.
• 17. Seme Zemlje (The Seed of Earth), 1962.
• 18. Vraćeni u život (Recalled to Life), 1962.
• 19. Naredna stanica — zvezde (Next Stop the Stars), 1962.
• 20. Tihi osvajači (The Silent Invaders), 1963.
• 21. Riganova planeta (Regan’s Planet), 1964.
• 22. Vreme velike studeni (Time of the Great Freeze), 1964.
• 23. Jedan naš asteroid nedostaje (One of OurAsteroids Is Missing), 1964.
• 24. Božanstvo, odlazi kući! (Godling, Go Home!), 1964.
• 25. Par iz svemira (A Pair from Space), 1965.
• 26. Zavojevači iz tame (Conquerors from the Darkness), 1965.
• 27. Ka onostranim svetovima (To Worlds Beyond), 1965.
• 28. Igla u vremenskom plastu (Needle in a Timestack), 1966.
• 29. Dveri svetova (The Gate of Worlds), 1967.
• 30. Otvoriti nebo (To Open the Sky), 1967.
• 31. Bodlje (Thorns), 1967.
• 32. Oni koji motre (Those Who Watch) 1967.
• 33. Skakači kroz vreme (The Time-Hoppers), 1967.
• 34. Planeta smrti (Planet of Death), 1967.
• 35. Otvoriti nebo (To Open the Sky), /zbirka/ 1967.
• 36. Stanica Hoksbil (Hawksbill Station), 1968.
• 37. Maske vremena (The Masks of Time), 1968.
• 38. Uz liniju (Up the Une), 1969.
• 39. Noćna krila (Nightwings), 1969.*
• 40. Preko milijardu godina (Across a Billon Years), 1969.
• 41. Čovek u lavirintu (The Man in the Maze), 1969.
• 42. Troje je preživelo (Three Survived). 1969.
• 43. Živeti ponovo (To Live Again), 1969.
• 44. Kalibrisani aligator (The Calibrated Alligator), 1969.
• 45. Dimenzija trinaest (Dimension Thirteen), 1969.
• 46. Svetski  sajam  1992.   (World’s Fm 1992), 1970
• 47. Dole ka Zemlji (Downward to the Earth), 1970.
• 48. Stakleni toranj (Tower of Glass), 197:
• 49. Parseci i parabole (Parsecs and Parables), 1970.
• 50. Kubni koren neizvesnosti (The Cube Root of Uncertainty)1970.
• 51. Svet iznutra (The World Inside), 1971.
• 52. Vreme promena (A Time of Changes 1971.
• 53. Sin čoveka (Son of Man), 1971. 54 Knjiga lobanja (A Book of Skulls), 1971.
• 55. Mesečeva paprat i zvezdane pesme Moonfern and Starsongs), 1971.
• 56. Umirući iznutra (Daying Inside), 1972.*
• 57. Drugo putovanje (The Second Trip),1972.
• 58. Stvarnosno putovanje i druge neverovatnosti (The Reality Trip and Other Implausibilities), 1972.
• 59. Dolina izvan vremena (Valley Beyond Time), 1973.
• 60. Nepoznata teritorija (Unfamiliar Territory. 1973.
• 61. Druga senka Zemlje (Earth’s Other Shadow), 1973.
• 62. Rođen sa mrtvima (Born with the Dead), 1974.
• 63. Sunčev ples i druge SF priče (Sundance and Other Science Fiction Stories),1974.
• 64. Stohastički čovek (The Stochastic Man), 1975.
• 65. Izlazak Sunca na Merkuru (Sunrise on Mercury), 1975. 66 Svetkovina svetog Dionizija (The Feastof St. Dionysus), 1975. 67 Šadrah u peći (Shadrach in the Furnace). 1976.
• 68. Obale sutrašnjice (The Shores of Tomorrow), 1976.
• 69. Najbolje od Roberta Silverberga (The Best of Robert Silverberg), 1976.
• 70. Jarčeve igre (Capricorn Games), 1976.
• 71. Pesme leta i druge priče (The Songs of Summer and Other Stories), 1979.
• 72. Zamak lorda Valentina (Lord Valentine’s Castle), 1980.
• 73. Pustinja ukradenih snova (The Desert of Stolen Dreams), 1981.
• 74. Letopisi Medžipura (Majipoor Chronicles), 1982.
• 75. Svet hiljadu boja (World ofa Thousand Colors), 1982.
• 76. Valentin pontifeks (Valentine Pontifex), 1983.
• 77. Gospodar tame (Lord of Darkness), 1983.
• 78. Konglomeroidni koktel (The Conglomeroid Cocktail Party), 1985.
• 79. Tom O’Bedlem (Tom O’Bedlam), 1985.
• 80. Plovidba za Vizantiju (Sailing to Byzantium), 1985.*

Jedan od najznačajnijih i najplodnijih američkih SF autora, Robert Silverberg se prvom pričom oglasio 1954, da bi tokom naredne tri decenije objavio gotovo neverovatan skor od osamdesetak knjiga i preko dvesta pedeset priča neobuhvaćenih zbirkama, što uz više od šezdeset priređenih antologija i mnoštvo drugih delatnosti na SF sceni čini pojavu ovog autora u svakom pogledu jedinstvenom.

Silverbergovo SF stvaralaštvo može se podeliti u tri hronološka dela.

Prvi deo obuhvata razdoblje od 1954. do 1960. koje predstavlja svojevrsne „godine učenja“.
Prema vlastitom svedočanstvu, Robert Silverberg je u to vreme objavljivao u proseku uistinu fantastičnih milion reči godišnje, potpisujući svoja dela nizom pseudonima, od kojih su najzastupljeniji Kelvin M. Noks, Ajvar Jorgensen i Dejvid Ozborn, kao i stvarajući u saradnji sa drugim autorima (Randal Garet).

Najvećim delom tu su posredi bila konfekcijska SF ostvarenja za časopisnu produkciju, pisana najčešće u šablonu „spejs opere“ i često namenjena omladinskoj čitalačkoj publici.

Tek se retka dela iz ovog razdoblja izdvajaju svojim kvalitetom i nagoveštavaju potonjeg velikog pisca. To je, na primer, slučaj sa pričama „Translaciona greška“ i „Put ka spuštanju noći“ ili romanima Vraćeni u život, Osvajači sa Zemlje i Gospodar života i smrti.

Što ovakvih dela nije bilo više krive su posebne prilike na američkoj izdavačkoj sceni sa kojima će se Robert Silverberg suočavati i kasnije, čak i onda kada bude stekao veliki žanrovski ugled, i koje će ga gotovo navesti da napusti SF stvaralaštvo.

Ugovori koje je potpisivao kao početnik, pa i kao afirmisani pisac, pružale su izdavačima mogućnost da vandalski prekrajaju njegova dela i saobražavaju ih svojim potrebama i klišeima, a ti klišei po pravilu nisu dopuštali iole značajnija žanrovska ili literarna iskoračenja.

Mnoga Silverbergova ostvarenja, naročito iz prvog stvaralačkog razdoblja, pojavila su se izvorno u bitno preinačenim verzijama od onih koje je autor prvobitno sačinio.

Slična sudbina snašla je i neka poznija Silverbergova dela, pa čak i ona najbolja (Bodlje, Umirući iznutra).

Ove okolnosti, kao i činjenica da je krajem pedesetih godina došlo do krize u američkom SF izdavaštvu, uslovile su da Robert Silverberg gotovo sasvim obustavi spisateljsku SF delatnost od 1960. do 1968.
Doduše, tokom ovog razdoblja on i dalje obimno publikuje, ali to su najčešće prerađene verzije dela izvorno napisanih u pedesetim godinama.

Bezmalo jedino glasilo u kome se on javljao novim ostvarenjima tokom perioda „apstinencije“ bio je časopis Galaxy, u kome će, između ostalog, izići izvrsna storija „Videti nevidljivog čoveka“ koja nagoveštava pojavu jednog novog Roberta Silverberga čije ambicije u žanru postaju znatno veće.

Robert Silverbergov povratak naučnoj fantastici, odnosno njegovo drugo stvaralačko razdoblje, koje traje od 1968. do 1976, počinje nizom prvorazrednih priča, među kojima su najznačajnije „Mušice“ i „Putnici„.

Potom sledi prava spisateljska plima, po kvantitetu ravna onoj iz prvog razdoblja, ali neuporedivo kvalitetnija, kako u žanrovskom, tako i u književnom pogledu.

Robert Silverberg piše niz sjajnih romana, počev od Bodlji, koje predstavljaju izvrsnu parabolu o bolu i ljubavi.

Noćna krila donose elegijsku povest o krahu i preporodu ljudske civilizacije daleke budućnosti; Stakleni toranj priča o izgradnji džinovske komunikacione kule i uviđanju potlačenih androida da njihovi ljudski tvorci nisu nikakva božanstva; pobuna protiv religijskih kanona, koji u ovom slučaju potiru svaku individualnost, javlja se i u Vremenu promena; žitelji prenaseljene Zemlje u Svetu iznutra osuđeni su na utopijsku jalovost „urbmona“, mastodontskih staništa koja primaju po osam stotina hiljada ljudi i u kojima je svaka promena već u načelu osujećena; Knjiga lobanja suočava četvoricu mladića koji su se dali u potragu za besmrtnošću sa prevelikom cenom po kojoj se ona može steći; Umirući iznutra, po mnogima Silverbergov najbolji roman, metaforički priča o gubljenju telepatskih sposobnosti jednog čoveka, koji je na zloupotrebi svoje nadarenosti sazdao život što počiva na nizu samoobmana; obrnuti proces doživljava protagonista Stohastičkog čoveka, koji lagano stiče vidovnjačke sposobnosti.

Uprkos velikom broju uistinu kapitalnih žanrovskih ostvarenja, Robert Silverberg je i dalje bio pastorče SF establišmenta.

Izdavači nisu prestajali da ga sputavaju krajnje nepovoljnim ugovorima, a kritika ga je neobjašnjivo prenebregavala. To ga je nagnalo da se 1976. ponovo povuče kao spisatelj sa SF scene, zadržavši se na njoj ovoga puta prevashodno kao izvrstan antologičar.

Krajem sedamdesetih godina prilike u američkoj naučnoj fantastici ponovo se menjaju nabolje — i Robert Silverberg se trijumfalno vraća kao autor izuzetnim romanom Zamak lorda Valentina, za koji je dobio ranije neslućen honorar i, konačno, jednodušne pohvale kritike.

Posredi je bilo prvo delo u potonjoj trilogiji „Medžipur„, koja još obuhvata romane Letopisi Medžipura i Valentin pontifeks.
Medžipur je planeta nastanjena kako ljudima, tako i vanzemaljcima, a Valentin je bivši kralj koji je izdajom izgubio presto, a sa njim i sećanje na pređašnji život.
Valentinovo traganje za izgubljenim identitetom predstavlja okosnicu ove trilogije, čiji je glavni junak, zapravo, ogroman i čudesni Medžipur, predočen izuzetno maštovito i uverljivo.

Serija „Medžipur“ potvrdila je da je Robert Silverberg  autor  fascinantne  stvaralačke energije, koji još nipošto nije rekao svoju poslednju SF reč.

Za svoja žanrovska ostvarenja Robert Silverberg je dobio sledeće nagrade:

„Hjuga“ (1956. i 1969),

„Nebulu“ (1969, 1971 – u dve kategorije — i 1974),

„Lokus“ (1971, 1975, 1976. i 1981),

„Jupiter“ (1974) i

„Apolo“ (1975).

Srodne teme:

1. Robert Čilson ČILSON, ROBERT (Chilson, Robert) Američki pisac. Rođen u Ringvudu 19....
2. Bloh Robert lako tek srazmerno mali deo Blohovog obimnog spisateljskog opusa otpada...
3. Forvard Robert Lal Forvard, Robert Lal (Forward, Robert Lull) Američki pisac. Rođen u...

Volf, Džin

(Wolfe, Gene)

Američki pisac. Rođen u Bruklinu 07. 05. 1931. Diplomirao 1956. Radio kao urednik jednog stručnog časopisa, baveći se uporedo pisanjem.

Dela – knjige Džina Volfa

• 1. Operacija ARES (Operation ARES), 1970.
• 2. Peta glava Kerbera (The Fifth Head of Cerberus), 1972.*
• 3. Senka mučitelja (The Shadow of the Torturer), 1980.
• 4. Ostrvo doktora Smrt i druge priče (The Island of Doctor Death and Other Stories), 1980.
• 5. Kandža pomiritelja (The Claw of the Conciliator), 1981.
• 6. Knjiga dana Džina Volfa (Gene Wolfe’s Book of Days), 1981.
• 7. Mač liktora (The Sword of Lictor), 1982.
• 8. Citadela autarha (The Citadel of Autarch), 1983.

Jedna od najznačajnijih autorskih pojava na SF sceni u sedamdesetim godinama, Džin Volf je prvu priču objavio 1967. u jednoj antologiji iz serije „Orbit“ Dejmona Najta, da bi i kasnije tu publikovao niz izvrsnih ostvarenja.

Gradeći žanrovski ugled u pomenutom razdoblju prvenstveno na kraćim proznim oblicima, Volf je vrhunac domašio u svojevrsnoj četvorodelnoj seriji koju sačinjavaju priče u čijim se naslovima variraju tri ključne termina — „smrt“, „ostrvo“ i „doktor“:
„Ostrvo doktora Smrt„, „Smrt doktora Ostrvo„, „Doktor ostrva smrti“ i „Smrt ostrvskog doktora„.

U sve četiri storije središnji lik otkriva da se nalazi u nekoj osobenoj SF stupici iz koje mu nema uzmaka ako ne pokuša da silom raščini večiti krug.

Možda ponajbolja od ovih priča jeste „Doktor ostrva smrti„, čiji je protagonista osuđenik na doživotnu robiju koji otkriva da mu je istovremeno podarena besmrtnost.
Podjednako efektno deluju i tri novele koje obrazuju ciklus „Peta glava Kerbera“.

Radnja ciklusa zbiva se u jednom dvočlanom planetnom sistemu koji su naselili francuski kolonisti, uništivši pri tom sav domorodački život.

Novele na efektan način variraju mnoštvo modernih SF motiva, ali središnje mesto pripada originalnom pristupu motivu kloniranja, odnosno njegovim složenim etičkim reperkusijama.

Džin Volfov jedini roman iz sedamdesetih godina, Operacija ARES, na zanimljiv način oživljava jedan drevni žanrovski motiv: invaziju Marsovaca na Zemlju.

U Volfovoj verziji „Marsovci“ su, zapravo, zemaljski astronauti koji su upućeni u pohod na „crvenu planetu“, da bi potom bili zaboravljeni, budući da ljudska civilizacija okreće leđa nauci.

Džin Volf ovo kapitalno delo iz osamdesetih godina jeste sjajna četvorodelna serija „Knjiga novog sunca“ koja obuhvata sledeće romane:

• Senka mučitelja,
• Kandža pomiritelja,
• Mač liktora i
• Citadela autarha.

Protagonista serije jeste Severijan, pripadnik esnafa mučitelja u nadasve egzotičnom svetu daleke budućnosti koji neodoljivo podseća na svetove epske fantastike.

Ovoj srodnosti doprinosi i razvoj sižea koji Severijana vodi putem fantastičkog traganja kroz niz ezoteričnih pustolovina do velikog samotkrovenja u finalu serije.

No, ova žanrovska neodređenost samo je prividna, odnosno serija zadržava svoj puni SF identitet. U duhu poznate Klarkove maksime da se „dovoljno razvijena tehnologija više ne može razlikovati od magije“, Džin Volf je umešno nalazio autentična SF pokrića za niz elemenata koji, na prvi pogled, kao da su uzeti iz riznice epske fantastike.

Tako, na primer, neobična stvorenja što nastanjuju svet Urt ili potiču sa drugih planeta ili predstavljaju plod genetičkih manipulacija vršenih u dalekoj prošlosti; čudesni dragulj „kandža pomiritelja“ duguje svoje isceliteljske moći ne nekom natprirodnom svojstvu već okolnosti da vrši složene hronomocijske efekte; Severijanov prijatelj Jonas zapravo je kiborg — i tako dalje.

Džin Volfova glavna umešnost upravo se i ogledala u tome što je isključivo SF sredstvima sazdao jedan svet koji je u toj meri različit od svih pređašnjih paradigmi žanra da i sam postaje novi arhetipski obrazac koji značajno širi polje prostiranja naučne fantastike.

Za svoje SF pregalaštvo Džin Volf je dobio sledeća žanrovska priznanja:

• „Nebulu“ (1973, 1981),
• „Lokus“ (1974, 1983),
• „Britansku nagradu za naučnu fantastiku“ (1981),
• „Džon Kembel Memorijal“ (1984).

Srodne teme:

1. Diviz Džin DIVIZ, DŽIN (DeWeese, Gene) Američki pisac. Rođen u Ročesteru 31....
2. Gavon Džin Mark Gawron, Jean Mark Američki pisac. Rođen u Parizu, u Francuskoj,...
3. Nebula Nebjula („Nebula“) Godišnja nagrada koju dodeljuje „Udruženje američkih pisaca naučne...

Šeli, Meri Volstounkreft

(Shelley, Mary Wollstonecraft)

Britanska spisateljica. Rođena 1797. Kćer engleskog filosofa Vilijema Godvina i supruga pesnika Persija Biša Šelija. Bavila se poglavito pisanjem. Umrla 1851.

Dela – knjige Meri Šeli

• Frankenštajn   ili   moderni   Prometej (Frankenstein: or, The Modern Prometheus), 1818.*
• Poslednji čovek (The Last Man), 1826.

Kada je, prilikom boravka u Ženevi 1816, zajedno sa suprugom Persijem Šelijem i drugim velikim engleskim romantičarskim pesnikom, lordom Bajronom, odlučila da se, iz opklade, upusti u neravnopravno ogledanje sa ovim majstorima pera u pisanju priče strave i užasa, Meri Šeli po svoj prilici nije ni slutila da će iz njenog pera ne samo izići najbolje delo, nego i da će ono predstavljati prvi autentični temelj jednog novog žanra — naučne fantastike.

I uistinu, kada dve godine kasnije bude obavljen roman Frankenštajn ili moderni Prometej (čija će prerađena verzija izići 1831), naučna fantastika dobiće svog prvenca, izniklog iz tradicije gotskog romana, lako središnja zamisao na kojoj počiva roman može savremenom čitaocu izgledati sasvim prostodušna i svakako ne odveć naučna (galvanizacijsko oživljavanje konglomeratski sklopljenog „čoveka“ od delova mrtvaca), njena žanrovska jedinstvenost i izuzetnost ogledaju se u pionirskom nastojanju da se elemenat fantastičnog objasni iz perspektive „nauke“.

Na ovom obrascu nići će svekoliko potonje SF zdanje, a roman Meri Šeli doživeće ogromnu popularnost i ostvariće izuzetan uticaj među potonjim žanrovskim stvaraocima.

Prema motivima ovog dela, o kome je napisan veliki broj kritičkih studija, biće snimljeni mnogi filmovi (zanimljivo je da se samo jedan među njima u celosti drži predloška Meri Šeli), a čudovišna tvorevina doktora Frankenštajna (koja je u laičkoj svesti takođe dobila ime „Frankenštajn„) postaće jedan od najtrajnijih simbola SF žanra.Meri  Šeli je napisala još jedan SF roman, koji je ostao u senci Frankenštajna, premda je u žanrovskom pogledu možda podjednako značajan.

Posredi je Poslednji čovek, čija se radnja zbiva 2073. i u kome je reč o doživljajima poslednjeg preživelog pripadnika ljudske vrste posle jedne globalne epidemije.

I ovim delom biće vaspostavljen jedan trajan žanrovski obrazac čije će varijacije pisati mnogi potonji SF autori, kojima je put utrla Meri Šeli.

Srodne teme:

1. Džentl Meri Džentl,Meri (Gentle, Mary) Britanska spisateljica. Rođena u Istburnu 29. 03....
2. Frankenštajn Neosporno najpoznatija, a verovatno i najbolja ekranizacija znamenitog romana Meri...
3. Felis Sintija Felis, Sintija (Felice, Cynthia) Američka spisateljica. Rođena u Čikagu 12....

Po, Edgar Alan
(Poe, Edgar Allan)

Američki pisac. Rođen 1809, umro 1849.

Iako nije napisao nijedno delo za koje bi se zasigurno moglo ustvrditi da pripada naučnoj fantastici, ipak je mnogostruko zadužio SF žanr.

Više njegovih poema i priča nalazi se na samim rubovima naučne fantastike, od koje ih razdvaja jedino nepostojanje prikladne naučne motivacije za elemenat fantastičkog, koji uglavnom ostaje mističnog karaktera.

Kod Edgara Alana Poa se, na primer, javljaju zamisli o izgubljenim svetovima („Pripovest Gordona Pima„), o putovanju izvan atmosfere („Neuporediva pustolovina izvesnog Hansa Pfala„), o relativnosti vremena („Melonta tauta„), o uništenju Zemlje („Razgovor Eirosa i Harmiona“ i ,,Al Aaraaf„) i tako dalje.

Upravo na ovim temeljima, postavljenim u drugoj četvrtini prošlog veka, potonji rodonačelnici naučne fantastike počeli su da podižu veliko SF zdanje.

Žil Vern, na primer, ne samo što je dobro poznavao Edgar Alanov Poov opus, nego se i nadahnjivao njime, pa je čak i dovršio jednu neokončanu priču američkog autora.

Za Huga Gernsbeka su postojala samo trojica osnivača naučnofantastičnog žanra:
pored Žila Verna i H.Dž. Velsa tu je još bio Edgar Alan Po.

Lavkraft se gotovo u potpunosti oslanja na Edgar Alan Poov opus, a Stejpldon od njega pozajmljuje neke svoje središnje kosmogonijske ideje.

Tragove Poo-vog nasleđa lako je moguće razabrati i kod mnogih savremenih autora (Rej Bredberi, Artur Klark).

Iako se iz perspektive Edgar Alana Poo-vog ukupnog doprinosa književnosti njegov učinak na polju naučne fantastike može činiti manje važan, iz perspektive žanra američki pisac je jedan od ključnih preteča ove književne vrste.

Srodne teme:

1. Barouz Edgar Rajs Iako mu doslovce nijedno naučno fantastično delo ne ulazi u...
2. GAS-S-S! Neobična mešavina dva žanra, naučne fantastike i fantastike nadrealnog, sa...
3. ALL STORY WEEKLY ALL STORY WEEKLY (Nedeljnik za sve priče) Američki palp časopis....

Vels, Herbert Džordž
(Wells, Herbert George)

Britanski pisac. Rođen 21. 09. 1866. Posle školovanja sa prekidima konačno diplomira zoologiju, da bi 1943. doktorirao. Od 1893. posvećuje se profesionalnom pisanju. Umro 13. 08. 1946.

Dela – knjige Herberta Velsa

• 1. Vremeplov: jedan izum (The Time Machine: An invention), 1895.*
• 2. Ukradeni bacil i drugi incidenti (The Stolen Bacillus and Other Incidents), 1895.*
• 3. Ostrvo doktora Moroa (The island of Doctor Moreau), 1896. *
• 4. Nevidljivi čovek: groteskna romansa (The Invisible Man: A Grotesque Romance), 1897.*
• 5. Priča o Platneru i drugo (The Plattner Storyand Others), 1897.
• 6. Trideset neobičnih priča (Thirty Strange Stories), 1987.
• 7. Rat svetova (The War of the Worlds), 1898.*
• 8. Kad se spavač probudi (When the Sleeper Wakes), 1899.
• 9. Priče o prostoru i vremenu (Tales of  Space and Time), 1899.
• 10. Prvi ljudi na Mesecu (The First Men in the Moon), 1901.*
• 11. Dvanaest priča i jedan san (Twelve Stories and a Dream),1903.
• 12. Hrana bogova/Kako je došlo do Zemlje (The Food of the Gods, and How It Čame to Earth), 1904.*
• 13. Moderna utopija (A Modern Utopia), 1905.
• 14. U danima komete (in the Days of the Comet), 1906.
• 15. Rat u vazduhu (The War in the Air), 1908.
• 16. Slepčeva zemlja i druge priče (The Country of the Blind and Other Stories), 1911.
• 17. Vrata u zidu i druge priče (The Doorin the Wall and Other Stories), 1911.
• 18. Oslobođeni svet: priča o čovečanstvu (The World Set Free: A Story of Mankind), 1914.
• 19. Ljudi poput bogova (Men Like Gods), 1923.*
• 20. Kratke priče H. Dž. Velsa (The Short Stories of H. G. Wells), 1927.
• 21. Oblik stvari koje će doći: konačno rešenje (The Shape of Things to Come: The Ultimate Resolution), 1933.*
• 22. Igrač kroketa (The Croquet Player), 1936.
• 23. Zvezdani porod: biološka fantazija (Star-Begotten: A Biological Fantasta), 1937.
• 24. Sveti užas (The Holy Terror), 1939.
• 25. Dvadeset osam naučnofantastičnih priča (28 Science Fiction Stories), 1952.
• 26. Odabrane kratke priče (Selected Short Stories), 1958.
• 27. Najbolje naučnofantastične priče H. Dž. Velsa (Best Science Fiction Stories of  H. G. Wells), 1966.

Početkom poslednje decenije prošlog stoleća svetska naučnofantastična scena bila je u potpunosti određena tradicijom velikog francuskog rodonačelnika naučne fantastike, Žila Verna.

Glavnu odrednicu ove tradicije predstavljala je prostodušna očaranost izuzetnim obzorjima što ih je pred čovečanstvo otvarala nova nauka koja je, zapravo, postala pravi protagonista dela, potisnuvši čoveka sasvim u drugi plan.

Očigledno je da u ovakvim okvirima nije bilo mesta za neka ozbiljnija literarna preduzetništva, ali to kao da nimalo nije smetalo mnoštvu Žil Vernovih sledbenika i podražavalaca koji su se neumorno utrkivali u naivnim linearnim ekstrapolacijama, ne hajući uopšte za retka parodijska dela koja su već tada ismevala slabe strane ove tradicije.

A onda, protivno svim očekivanjima, za samo osam godina, od 1894. do 1901, u pukih šest romana i tridesetak priča jednog autora udareni su temelji potpuno novog pristupa naučnoj fantastici, koji je uspeo da očuva njen osnovni žanrovski identitet oličen u nauci, ali i da vrati čoveka na stožerno pripovedačko mesto, omogućivši time pre svega razvoj zaptivenih literarnih potencijala žanra.

To što ovaj pristup nije odmah odneo prevagu, odnosno što je vernovska tradicija bila preovlađujuća još punih pola stoleća, „krivicu“ snose naročite istorijske okolnosti.
No, činjenica da prevashodno na ovom potonjem nasleđu počiva svekoliko zdanje moderne naučne fantastike najbolja je potvrda njegove premoći. Razume se, ovaj harizmatski autor bio je Herbert Džordž Vels, a pomenuto razdoblje predstavljalo je ujedno ključnu fazu njegovog stvaralaštva.

Za razliku od Žila Verna, koji je naučne ideje za svoja dela uglavnom preuzimao iz aktuelne naučne periodike, H. Dž. Vels je najčešće sam obezbeđivao imaginativne koncepte za svoje romane i priče, u smislu da su njegovim proznim delima po pravilu prethodili spekulativni ogledi u kojima se podrobno raspravljalo o nizu izazovnih zamisli koje će kasnije ući u žanrovsku idejnu riznicu.

Postoje dva ključna područja koja su Herberta Džordža Velsa gotovo opsesivno zanimala i koja su našla puni korelat u njegovoj SF prozi:
posredi su evolucija i socijalna utopija.

Nadahnut preda vanjima Tomasa Henrija Hakslija o evoluciji, koja je pohađao, H. Dž. Vels u nizu eseja pionirski uvodi mnoštvo ideja koje su uskoro postale žanrovski arhetipovi.

Tako, na primer, od njega potiče predstava o čovekovom evolucionom potomku kao biću znatno povećane glave, a smanjenog tela, on prvi detaljnije razrađuje zamisao o alternativnim, silicijumskim oblicima života, kao i razmatra mogućnost da čovek možda nije favorit zemaljske evolucije.

Izuzetna originalnost ovih koncepcija, od kojih će većina postati okosnica Velsovih SF dela iz početnog, a ujedno i ključnog razdoblja njegovog stvaralaštva, obezbedila je da mnoga među njima steknu status paradigmatskih žanrovskih modela koje će kasnije varirati mnogi autori.

Ovo važi već za prvi Velsov roman, Vremeplov, kome je prethodio niz spekulativnih ogleda i koji vaspostavlja trajni obrazac kako hronomocijske priče, tako i zamisli najpre o degeneraciji, a potom i o iščeznuću čoveka sa poprišta evolucije.

U Ostrvu doktora Moroa, koje je takođe za prethodnicu imalo jedan esej, H. Dž. Vels na osoben način oživljava motiv Frankenštajna, gradeći jedinstvenu arhetipsku situaciju koja će steći veliku popularnost kod mnogih potonjih pisaca, iako H. Dž. Vels nije bio prvi autor koji je pisao o nevidljivosti, tek sa njegovim romanom Nevidljivi čovek ovaj motiv stiče punu žanrovsku legitimnost, budući da on umešno prebacuje težište sa puke fasciniranosti jednim egzotičnim naučnim izumom na njegovo mračno faustovsko naličje, što se ponajpre u umetničkom pogledu pokazuje znatno plodotvornije.

Ovim smerom H. Dž. Vels će efektno nastaviti da se kreće u pričama „Novi akcelerator“ i „San o Armagedonu„.

U istom smislu, motiv preistorije uveden je u naučnu fantastiku pre H.Dž. Velsa, ali tek njegova storija „Priča o kamenom dobu“ iz 1897. gradi arhetipski model ovog motiva, ponovo zahvaljujući Velsovom domišljatom premeštanju naglaska sa vernovski jednodimenzionog pustolovnog sižea na jedinstvenu i često protivurečnu ljudsku dramu koja prati početke čovekovog uspona od primitivnog stvorenja do budućeg gospodara planete.

Još nekoliko priča nastalih u istom vremenu odrediće postojane motivske obrasce. Znamenita „Zvezda“ iz 1896. po-staće uzor svih potonjih storija o astrofizičkim kataklizmama, dok je „Priča o danima koji će doći„, iz 1898, verovatno prva autentična antiutopijska parabola.

Sročen u istom tonu, roman Kada se spavač probudi neposredno je trasirao put ka Zamjatinu, a kasnije i Haksliju.

Predstavljajući ujedno prvi u potonjem nizu Velsovih romana koji obrađuju drugu stožernu temu njegovog žanrovskog i uopšte intelektualnog interesovanja: socijalnu utopiju.

Možda najpoznatiji H.Dž. Velsov arhetipski obrazac dat je u romanu Rat svetova.

Iako Vels nipošto nije imao antroporasističke nazore, budući da je izlagao otvorenoj kritici okolnost da su se ljudi ponašali u podjednakoj meri agresivno i osvajački prema drugim oblicima života na matičnoj planeti i prema drugim pripadnicima vlastite vrste kao i Marsovci prema njima, upravo iz ovog dela neposredno je proistekla poluvekovna dominacija ksenofobijske paranoje u naučnoj fantastici.

Konačno, poslednji roman iz ključne Velsove stvaralačke faze, Prvi ljudi na Mesecu, na izvestan način objedinio je stožerne motive koji se javljaju u prethodnim delima. Posredi je, pre svega, efektna varijacija teme biološkog inženjerstva, zatim upečatljiva vizija jednog rigidnog, antiutopijskog socijalnog ustrojstva i, najzad, prvo uverljivo svemirsko putovanje u istoriji SF žanra.

Da je H.Dž. Vels, kojim slučajem, prestao da piše naučnu fantastiku posle 1901, njegovo mesto u istoriji žanra ne bi bilo ništa manje značajno.
Ovim se nipošto ne umanjuje vrednost dela nastalih u potonje četiri i po decenije, ali ona ipak uglavnom ne uspevaju da domaše nivo ostvarenja nastalih u prvoj stvaralačkoj fazi, niti imaju — uz retke izuzetke — isti žanrovski uticaj.

Uopšteno govoreći, u ovoj drugoj fazi Velsovog SF stvaralaštva dolazi do prebacivanja težišta na socijalnu utopiju, odnosno na njene političke vidove.

Iz tog vremena potiču njegova tri poznata utopijska romana: Moderna utopija, Ljudi poput bogova i Oblik stvari koje će doći.

Socijalista po uverenju, H.Dž. Vels je smatrao da se do utopijskog društva pravičnosti i jednakosti može doći pod predvodništvom blagonaklone i mudre elite koja bi se značajno oslanjala na modernu tehnologiju.

Upravo na ovim temeljima on je sazdao prva dva od ovih romana, dok se u trećem, Obliku stvari koje će doći — Velsovom možda najznačajnijem delu iz ovog razdoblja — do novog, idealnog društva stiže tek preko globalnog ratnog zgarišta starog sveta.

Baš kao i u prvoj stvaralačkoj fazi, ovaj roman imao je svoju spekulativnu korelatsku prethodnicu u knjizi Rad, imućnost i sreća čovečanstva (1931).

Inače, motiv velikih oružanih sukoba, koji ovde ima jedno od težišnih mesta, vidovito nagoveštavajući predstojeći drugi svetski rat, javio se još ranije u Velsovim delima koja su po svom anticipatorskom kvalitetu možda najbliža vernovskoj tradiciji.

Tako, na primer, u priči „Kopnena oklopnjača“ on predviđa korišćenje tenkova u bitkama, u romanu Rat u vazduhu predočava prizore velikih razaranja izazvanih bombardovanjem iz vazduha, dok u Oslobođenom svetu ide najdalje, gradeći apokaliptičnu viziju upotrebe atomskih bombi.

Dva Velsova romana napisana na samom početku ovog razdoblja stoje možda najbliže delima iz prvog perioda stvaralaštva.

Hrana bogova govori o nastanku novog soja ljudi pod dejstvom jedne slučajno otkrivene hranljive supstance, dok u romanu U danima komete do poboljšanja ljudske vrste dolazi pod blagotvornim uticajem gasova iz repa jedne komete koja je prošla u blizini Zemlje.

Sličnim biološko-evolucionim zamislima H.Dž. Vels će se vratiti tridesetak godina kasnije, u poslednjim SF delima.

U Igraču kroketa protagonista na neobičan način proživljava vlastitu evolucionu prošlost, dok je u Zvezdanom porodu mutacioni agens biološkog ustrojstva života na Zemlji tajanstveno zračenje koje potiče sa Marsa.

Konačno, u Svetom užasu H.Dž. Vels ponovo gradi socijalno-političku parabolu u kojoj se kao negativan elemenat javlja fašistička ideologija, lako neosporno stoje daleko iznad prosečne žanrovske produkcije svog vremena, ova pozna Velsova dela — sa jedinim izuzetkom, Oblikom stvari koje će doći — ipak zaostaju za romanima i pričama iz prve decenije njegovog stvaralaštva, kada je nastao težišni deo SF opusa ovog autora.

Ovaj rani korpus predstavljao je temelj potonje moćne velsovske SF tradicije koja se otisnula dalje od jednostavnijeg vernovskog nasleđa, otkrivši u žanru zapretene umetničke potencijale koje će u punoj meri raskriliti upravo oni autori koji su išli Velsovim tragom.

O pravom značaju žanrovske ostavštine ovog autora možda najbolje svedoči okolnost da praktično sve ono što je moderno u savremenoj naučnoj fantastici posredno ili neposredno vuče koren upravo od H.Dž. Velsa. Bez njegovog obola sva je prilika da bi SF žanr i danas beznadežno čamio u okvirima paraliterature.

Gotovo da se isto može reći i za područje kinematografske naučne fantastike.

Ne samo da su po motivima svih njegovih poznatijih dela snimljeni filmovi, nego su to po pravilu postala klasična sineastička ostvarenja.
Još je veliki pionir filmskog SF žanra, Žorž Melijes, nalazio pouzdana žanrovska uporišta u Velsovim delima, a kinematografske verzije Oblika stvari koje će doći, Nevidljivog čoveka, Vremeplova ili Rata svetova neosporno spadaju u vrhunska ostvarenja svekolike sedme umetnosti.

Ovo poslednje delo, u adaptaciji Orsona Velsa, postalo je i verovatno najpoznatije radiofonsko SF ostvarenje svih vremena.

Srodne teme:

1. Franke W Herbert Franke, Herbert (Franke W Herbert) Austrijski autor. Rođen 1927. Doktorirao...
2. Efindžer Džordž Alek Efindžer, Džordž Alek (Effinger, George Alec) Američki pisac. Rođen u...
3. Braun Rozl Džordž Prevashodno pisac osavremenjene spejsopere, Braunova se prvi put javlja na...

Tolstoj, Aleksej Nikolajevič
(Алексей Николаевич Толстой)

Ruski pisac. Rođen 10. 01. 1883. u Nikolajevsku (Pugačovu). Diplomirao na Peterburškom tehnološkom institutu, postavši potom akademik. Pored rada u struci bavio se pisanjem. Umro 1945.

Dela – knjige Alekseja Tolstoja

• 1. Aelita (Aelita), 1922-23.*
• 2. Hiperboloid inženjera Garina (Giperboloid inženera Garina), 1925.*

Verovatno prvi ruski pisac čija su SF dela stekla veliku popularnost, Tolstoj — inače dalji rođak slavnog Lava Nikolajeviča Tolstoja — tek je mali deo svog ukupnog spisateljskog opusa posvetio naučnoj fantastici.

Uz dva romana iz prve polovine dvadesetih godina tu su još priče „Plavi gradovi“ (1925) i „Savez petorice“ (objavljena 1928, ali napisana ranije); u prvoj se gradi vizija života u narednom stoleću, dok druga predstavlja zametak Hiperboloid inženjera Garina.

Prvi Tolstojev roman, Aelita, koji mu je doneo izuzetno uvažavanje, pa je čak ubrzo po objavljivanju i ekranizovan (1924), predstavlja parabolu o oktobarskoj revoluciji na Marsu spram koje se zbiva ljubavna priča između Losa, naučnika sa Zemlje, i Aelite, marsovske princeze, iako napisan prvenstveno iz ideoloških pobuda, roman je ostao trajno popularan zahvaljujući ovoj potonjoj sižejnoj liniji, a u žanrovskom pogledu značajan je kao znatno nadmoćnije delo od prostodušnih Barouzovih maštarija iz istog vremena, javivši se kao prva ozbiljna protivteža Velsovom ksenofobičnom viđenju „crvene planete“.

Okosnicu romana Hiperboloid inženjera Garina čini otkriće opasnog zračnog oružja — anticipacija lasera — a radnja je usredsređena na mogućnost njegove zloupotrebe kao sredstva za sticanje totalitarne vlasti.

I u ovom slučaju ideologizovanost sižea nije bitnije osujetila žanrovsku vrednost dela, koje takođe nadmaša paraliterarne storije o „zracima smrti“ iz pera američkih pregernsbekovskih autora.

Tolstojeva zamisao o naličju naučnog izuma, kome preti opasnost ideološkog izrođavanja, postaće postojana paradigma u sovjetskoj naučnoj fantastici.

I Hiperboloid inženjera Garina dobio je filmsku verziju (1965).

Zanimljivo je da je Tolstoj sačinio skicu za dramu Pobuna mašina, rađenu po očiglednom uzoru na Karl Čapekov RUR.

Srodne teme:

1. Aelita Aelita Film. SSSR, 1924. R. Jakov A. Protazanov, S. Fjodor...
2. BIBLIOTEKA FANTASTIČNIH ROMANA BIBLIOTEKA FANTASTIČNIH ROMANA Prva edicija na srpskohrvatskom jeziku posvećena naučnoj...
3. Eš Brajan Eš, Brajan (Ash, Brian) Britanski izučavalac i bibliograf naučne fantastike....

Sterdžen, Teodor
(Sturgeon, Theodore)

Američki pisac. Rođen u Stejten Ajlendu 26. 02. 1918. Prvobitno ime Edvard Hemilton Valdo (Edward Hamilton Waldo) promenio 1929. Bez formalnog obrazovanja. Bavio se raznim poslovima do približno 1950, kada se posvećuje profesionalnom pisanju. Umro 08. 05. 1985.

Dela – knjige Teodora Sterdžena

• 1. „To“ (It), 1948.
• 2. Bez vradžbina (Without Sorcery), 1948.
• 3. Usnuli dragulji (The Dreaming Jewels), 1950.
• 4. E pluribus unicorn (E Pluribus Unicom), 1953.
• 5. Više nego ljudski (More Than Human), 1953.*
• 6. Kavijar (Caviar), 1955.
• 7. Put kući (A Way Home), 1955.
• 8. Grom i ruže (Thunder and Roses), 1957.
• 9. Kosmičko silovanje (The Cosmic Pape), 1958.
• 10. Primesa neobičnog (A Touch of Strange), 1958.
• 11. Tuđini 4 (Aliens 4), 1959.
• 12. Venera plus X (Venus Plus X), 1960.*
• 13. Onkraj (Beyond), 1960.
• 14. Ne bez vradžbina (Not Without Sorcery),1961.
• 15. Putovanje na dno mora (Voyage to the Bottom of the Sea), 1961.
• 16. Sterdžen na orbiti (Sturgeon in Orbit), 1964.
• 17. …i moj strah je golem/Bebi su tri godine (…and My Fear is
• Great/Baby is Three), 1965.
• 18. Radosne invazije (The Joyous Invasions), 1965.
• 19. Sjaj zvezda (Starshine), 1966.
• 20. Sterdžen je živo i zdravo (Sturgeon Is Alive and Well), 1971.
• 21. Svetovi Teodora Sterdžena (The Worlds of Theodore Sturgeon), 1972.
• 22. Ovamo i štafelaj (To Here and the Easel), 1973.
• 23. Kejz i sanjar (Case and the Dreamer), 1973.
• 24. Vizije i poduhvati (Visions and Ventures), 1978.
• 25. Zrelost (Maturity), 1979.
• 26. Zlatna spirala (The Golden Helix), 1979.
• 27. Zvezde su Stiks (The Stars Are the Styx), 1979.
• 28. Dugotrajno vajanje (Slow Sculpture), 1982.
• 29. Tuđinski tovar (Alien Cargo), 1984.

Jedan od najvećih američkih SF pripovedača, autor koji je izuzetno doprineo umetničkom stasavanju naučne fantastike i uklanjanju mnogih tabua iz paraliterarnog razdoblja ovog žanra, Teodor Sterdžen je na SF scenu stupio 1939. u Kembelovom Astoundingu.

Iako su već njegova rana dela nagoveštavala budućeg velikog SF majstora, odudarajući od propisanih klišea ovog časopisa, Teodor  Sterdžen će tokom naredne tri godine obimno biti prisutan na njegovim stranicama (kao i na stranicama drugog Kembelovog časopisa, Unknown), objavivši ukupno dvadeset pet storija; iz ovog perioda neosporno su ponajbolje priče „To“ i „Mikrokosmički Bog“ — ali ne po temi koju donose (siže o čudovišnim oblicima stranog života, odnosno o sučeljavanju mikrosveta i makrosveta već je dobro bio razrađen u SF tradiciji), već po veoma izbrušenom, istančanom stilu, koji je nadasve odudarao od paraknjiževnih klišea i stereotipa iz prosečne žanrovske produkcije tog vremena i koji će ostati Teodor Sterdženov trajni zaštitni znak.

Posle ovog veoma aktivnog stvaralačkog razdoblja sledi petogodišnja pauza, od 1942. do 1946, kada Teodor Sterdžen objavljuje samo jedno delo, sjajnu novelu „Buldožer ubica„, po čijim će motivima 1974. biti snimljen istonaslovni film.

Zaposednut elektronskom vanzemaljskom inteligencijom ogromni buldožer sa nekog gradilišta na jednom pacifičkom ostrvu pretvara se u nemilosrdno čudovište koje preduzima masakr bespomoćnih žitelja.

Ljudi uspevaju da ga osujete tek onda kada mu se suprotstave ravnom merom — takođe džinovskom mašinom, čija izvorna neimarska svrha time drastično biva izneverena.

Posleratne godine doneće Teodor Sterdženovo postepeno odvajanje od sve staromodnijeg Astoundinga i približenje novim, nekonvencionalnim SF glasilima, a ponajpre časopisu Galaxy.

Istovremeno, on počinje da objavljuje svoje prve knjige. Najpre kao posebno izdanje izlazi storija „To“, a zatim zbirka Bez vradžbina, koja donosi trinaest priča prethodno objavljenih u Astoundingu.

U Teodor Sterdženovom prvom romanu, Usnuli dragulji, sreće se u zametku jedan od središnjih motiva ovog autora — motiv o detetu-mutantu, lišenom roditeljske ljubavi zbog svoje neobičnosti, koje pribežište nalazi u jednom cirkusu, gde uspeva da uspostavi kontakt sa sebi sličnima.

Drugi stožerni Sterdženov motiv — motiv o dvoje progonjenih i odbačenih samotnika, koje ka ljubavi upućuje ista nevolja, da bi izbavljenje našli u osobenom SF miljeu — javlja se u priči „Leteći tanjir samoće“ iz naredne Sterdženove zbirke, E pluribus unicorn.

Konačno, u istoj zbirci nalazi se i storija „Sasvim izgubljeni svet„, u kojoj se izvorno pojavljuje treći Teodor Sterdženov težišni motiv:
rušenje jednog od najpostojanijih SF tabua — tabua neobične, „zabranjene“ seksualnosti.

U priči je reč o osobenim homoseksualnim odnosima koji se javljaju kako u okviru ljudske, tako i jedne druge, veoma različite kosmičke rase, kao i o nejednakim shvatanjima ove „abnormalnosti“ s obzirom na drugačiji tip društvenih ustrojstava.

Prvi od tri pomenuta motiva čini okosnicu nesumnjivo najboljeg Teodor Sterdženovog dela, romana Više nego ljudski.

Više nego ljudski priča o nastajanju prve ćelije homo gestalta, potomka homo sapiensa na evolucionoj lestvici, čije je ustrojstvo sazdano na načelu da je celina veća od zbira pojedinačnih delova i koga sačinjava grupa parapsihološki obdarene dece.

Ono što je ove jedinke iz sastava mutantnog entiteta uputilo jedne na druge nisu, međutim, bile toliko telepatske, telekinetičke ili empatičke moći, već okolnost da su, dok su živele zasebno, predstavljale stvorenja lišena svih vrsta ljubavi, od roditeljske do društvene.

Obrazovanjem paranormalnog entiteta rešava se problem usamljenosti njegovih pojedinačnih članova, ali istovremeno iskrsava jedan znatno složeniji:
budući prvi u novoj vrsti, homo gestalt se suočava sa usamljenošću koja je dublja i tragičnija od svih u prošlosti.

Da bi predupredio ovu usamljenost u mnoštvu nižih bića on mora da stekne jedan znatno iskonskiji regulator ponašanja od efemernog morala: etos.

Bez etosa on bi bio samo čudovište razložno lišeno ljubavi; sa etosom homo gestalt postaje ne samo dostojan evolucioni nastavljač čoveka, nego i stvorenje čija se zrelost meri upravo kadrošću da primi i uzvrati ljubav.

Odsevi ovog etosa javljaju se i u izvrsnoj storiji „Grom i ruže“ iz istonaslovne
zbirke, čija se protagonistkinja grozničavo upire da osujeti preduzimanje odmazde zbog atomske kataklizme koju je pretrpela njena zemlja.

Teodor Sterdženova opčinjenost motivom mutanata, odnosno etičke nedoumice koje prate sučeljavanje normalnog i nenormalnog, dolazi do izražaja i u romanu Kosmičko silovanje, nastalom razradom novele „Venčati meduzu„, koji počiva na zamisli o deobi svesti i čulnih iskustava između velikog broja jedinki, da bi nakratko ovo simbiotičko parapsihološko ustrojstvo uključilo u sebe celo čovečanstvo.

Svoje glavno stvaralačko razdoblje, koje se poklapa sa pedesetim godinama, Teodor Sterdžen okončava romanom Venera plus X, koji je kritika svrstala uz bok sa njegovim remek delom, Više nego ljudski.

Posredi je saga o utopijskoj zajednici Ledom, čije se najneobičnije svojstvo ogleda u okolnosti da su njeni žitelji hermafroditi, kojima je veštačkim putem omogućeno da istovremeno imaju i muške i ženske polne organe.

Svrha ove biseksualnosti u ustrojstvu utopije ogleda se u uverenju da će nepostojanje razlika među polovima ukinuti i sve ostale društvene dihotomije.

Teodor Sterdženov omiljen motiv o neprirodnoj sputanosti ljubavi u licemernom puritanstvu Zapadne civilizacije prikazan je ovde u svom najisključivijem vidu.

Sa krajem pedesetih godina naglo se okončava razdoblje Sterdženove izrazite spisateljske plodnosti.

Zbirke koje će on potom objavljivati donosiće uglavnom već ranije publikovana dela.
No, iako se retko oglašavao novim ostvarenjima tokom šezdesetih godina, Teodor Sterdžen je svojim pređašnjim delima počeo da vrši sve izrazitiji uticaj na čitavo novo pokolenje američkih autora koje je spisateljski stasavalo u šezdesetim godinama (Dilejni, Zelazni, Silverberg) i kojima su njegov nadasve osoben stil i uopšte SF prosede bili veoma bliski.

Teodor Sterdžen se aktivno vratio na SF scenu početkom sedamdesetih godina, kada mu izlazi zbirka novih storija sa simptomatičnim naslovom Sterdžen je živo i zdravo, među kojima je i sjajna novela „Dugotrajno vajanje„.

U njoj Teodor Sterdžen varira, na nadasve svež i originalan način, jedan od svojih stožernih motiva o odbačenim, „nenormalnim“ ljudima, koji uspevaju da opstanu zahvaljujući uspostavljanju složene emocionalne simbioze.

Motiv ljubavi čini okosnicu i tri storije koje obrazuju možda najbolju Sterdženovu zbirku iz sedamdesetih godina, Kejz i sanjar.

U sve tri novele posredi je neki bizaran oblik emocionalnih, odnosno seksualnih odnosa, pri čemu je Teodor Sterdženova nadarenost za rušenje tabua i predrasuda najvećma došla do izražaja u priči „Kada bi svi muškarci bili braća, da li bi dozvolio da ti se sestra uda za nekog od njih„, izvorno napisanoj za Elisonovu antologiju Opasne vizije, u kojoj se uspostavlja naročita povratna sprega između incesta i ekologije.

Jedan od prvih autora velike umetničke naučne fantastike, Teodor Sterdžen je osvojio više uglednih žanrovskih nagrada — „Argozi“ (1947), „Međunarodnu nagradu za fantastiku“ (1954), „Nebulu“ (1970) i „Huga“ (1971) — a u istoriji žanra ostao je upamćen i po dvema lakonskim izjavama, koje su o SF vrsti kazale više nego ponekad čitavi tomovi sekundarne literature.

„Tačno je“, glasi prva od njih, „da je preko devedeset odsto naučne fantastike sasvim bezvredno, ali to isto važi i za devedeset odsto bilo čega drugog.“

Da ovih bezvrednih „preko devedeset odsto“ ponekad mogu sasvim da priguše onaj maleni, dragoceni ostatak svedoči upravo naučna fantastika, budući da, prema drugom Teodor Sterdženovom iskazu, „nikada ranije u istoriji književnosti ni o jednom drugom žanru nije tako isključivo prosuđivano na osnovu rđavih primera„.

No, srećom, upravo SF opusi retkih autora kao što je bio Teodor Sterdžen predstavljali su one dobre primere koji su i u žanrovskom i u umetničkom pogledu bespogovorno rehabilitovali naučnu fantastiku.

Srodne teme:

1. Buldožer Ubica Posredi je storija o sukobu izmedu grupe ljudi i velikog...
2. Batler Oktavija Četiri od šest objavljenih knjiga tamnopute američke spisateljice sačinjavaju ciklus...
3. Vonegat, Kurt ml. Jedan od najznačajnijih američkih prozaista, Kurt Vonegat je počeo da...