Gernsbek, Hjugo
(Gernsback, Hugo)
Američki izdavač, urednik i pisac.
Rođen u Luksemburgu 16. 08. 1884. kao Hugo Gernsbacher. Emigrirao u SAD 1904. Formalno obrazovanje stekao u Luksemburgu i Nemačkoj.
Bavio se pronalazaštvom, izdavačkim i uredničkim pozivom (uređivao preko pedeset časopisa) i pisanjem. Umro 19. 08. 1967.
Dela – knjige
1. Ralf 124C41 +: romansa u 2660. godini (Ralph 124C41+ : A Romance ofthe Year 2660), 1925.
2. Krajnji svet (Ultimate World), 1971.
Emigriravši kao dvadesetogodišnjak u SAD, Hugo Gernsbek je ubrzo došao u priliku da se profesionalno posveti dvema mladalačkim strastima: radiju i elektronici.
Hugo Gernbek je načinio prvi komercijalni, kućni radioprijemnik, a 1908. pokrenuo je svoj prvi časopis — Modern Electrics — koji će tokom vremena u dva navrata promeniti naslov: najpre u Electrical Experimenter (1913), a zatim u Science and Invention (1920).
Upravo u Modern Electricsu iziće će Gernsbekov prvi od samo dva SF romana, Ralf 124C41+ (19111912). Već je u ovom delu određena svojevrsna Gernsbekova poetika SF žanra: glavnu svrhu naučne fantastike ovaj znameniti izdavač video je u vizionarskom predviđanju novih artefakata koje omogućuje moderna nauka.
I odista, ovaj inače dosadan i slab roman, sasvim naivnog sižea i beznadežno uprošćene karakterizacije likova, vrca od novih izuma i naučnih ideja, od kojih će mnogi postati stvarnost u našem vremenu: fluorescentno osvetljenje, džuboksovi, plastične mase, hidrofonici, kasetofoni, zvučnici, mikrofilm, televizija, kroćenje solarne energije i tako dalje.
U sličnom maniru napisana je i serija priča o doživljajima barona Minhauzena na Marsu, objavljena u Electrical Experimenteru. Gernsbekova očaranost novim obzorjima koje je otvarala nauka i njegovo uverenje da se o novim izumima najzgodnije može govoriti u didaktičnom tonu kroz prozno delo nagonili su ga da u svoj časopis sve češće uvršćuje dela klasika SF žanra.
Čak je jedan ceo broj Electrical Experimentera bio posvećen scientific fiction -u (avgust 1923), a dve godine kasnije došlo je do najave pokretanja mesečnika koji bi potpuno bio posvećen scientifictionu.
Ovo se konačno dogodilo aprila 1926, kada izlazi prvi broj časopisa Amazing Stories, i taj datum se s razlogom uzima kao trenutak rođenja moderne naučne fantastike, iako je sadašnji engleski naziv ovog žanra, science fiction, Gernsbek uveo u upotrebu tek tri godine kasnije.
Priče koje je Hugo Gernsbek objavljivao u Amazingu, oslanjajući se u uredničkom poslu na saradnju sa T. O’Konorom Slounom, uglavnom su odgovarale njegovom videnju naučne fantastike kao pukog sredstva za popularizaciju naučnih izuma.
Ovakvo shvatanje SF žanra biće, doduše, obesnaženo već naredne decenije, ali se Gernsbekovo osnivanje Amazinga ipak smatra za istorijski čin, budući da je ovaj časopis odigrao ključnu ulogu u izdvajanju naučne fantastike iz neizdiferencirane mase trivijalne književnosti, gde nikada ne bi došla u priliku da krene putem razvoja ka velikoj književnosti.
Izolovavši naučnu fantastiku u svojevrstan geto, Hugo Gernsbek zacelo nije imao na umu ovakav potonji razvoj naučne fantastike, ali je on svejedno usledio zahvaljujući samoj prirodi žanra.
U tom smislu, Gernsbekove zasluge za naučnu fantastiku ne bi trebalo ni precenjivati, ali ni potcenjivati.
Sva je prilika da bi se SF žanr i bez njegovog upliva ranije ili kasnije izdvojio iz paraliterature, ali ta okolnost nipošto ne umanjuje vrednost Gernsbekovog pionirskog preduzetništva.
Kompanija u okviru koje je osnovan Amazing promenila je vlasnika 1929. i Hugo Gernsbek gubi kontrolu nad ovim časopisom, ali zato odmah pokreće čak četiri nova, srodna mesečnika:
- Air Wonder Stories,
- Science Wonder Stories,
- Science Wonder Quarterly i
- Scientific Detective Monthly.
Nijedno od ovih izdanja nije bilo dugovečno:
Scientific Detectiv Monthly (koji je ubrzo promenio naslov u Amazing Detective Tales) ugasio se posle nepunih godinu dana;
Science Wonder Quarterly (odnosno, u promenjenoj verziji, Wonder Stories Quarterly) prestao je da izlazi 1933;
najduže je potrajao Wonder Stories, nastao objadinjenjem Air Wonder Stories i Science Wonder Stories: on će 1936. biti prodat drugom vlasniku i nastaviće da izlazi pod promenjenim naslovom Thrilling Wonder Stories.
Hugo Gernsbek će 1953. pokušati da se vrati SF izdavaštvu, pokrenuvši časopis Science Fiction Plus, ali će ovaj mesečnik izići u samo sedam brojeva.
U počast Hjugu Gernsbeku, glavna američka žanrovska nagrada, Science Fiction Achievment Award, koja se od 1953. godine sezonski dodeljuje u čitavom nizu kategorija, ponela je od 1958. njegovo ime.
Zanimljivo je da je i sam Hugo Gernsbek dobio 1960. godine specijalnu nagradu Hugo za izuzetan doprinos SF žanru.
Srodne teme:
- Amazing Stories Američki časopis koji se s puno razloga ubraja u jedno...
- Amazing Stories Quarterly Američki časopis velikog formata. Objavljena ukupno dvadeset dva broja od...
- Air Wonder Stories Od jula 1929. do maja 1930. objavljeno ukupno jedanaest brojeva,...
- COSMIC STORIES COSMIC STORIES (Kosmičke priče) Američki palp časopis velikog formata. Izašao...
- Po, Edgar Alan Po, Edgar Alan (Poe, Edgar Allan) Američki pisac. Rođen 1809,...
