Viljam Gibson
(Gibson William)

Američki pisac Vilijam Gibson je rođen u Konveju 17. 03. 1948. Diplomirao engleski jezik 1977. Bavi se profesionalnim pisanjem.

Lično mislim da je savremena stvarnost sasvim dovoljna naučna fantastika za mene. Neki kritičari čak tvrde da je SF vrsta istorijske kategorije i da više nije moguća, kaže Gibson koji ne isključuje mogućnost da se opet vrati pisanju naučne fantastike.
Gibsona često podsećaju na termin sajbersvemir i pitaju ga šta je on sve pogodio, ali on stalno ističe da se ono što je tada nazivao tim terminom jednostanovno nikad nije ostvarilo. Postoji nekoliko stvari koje sam pogodio u Neuromanseru.
Mislim da globalizacija kao koncept nije postojala 1981, ali je ta knjiga smeštena u globalizovano društvo u kome izgleda ne postoji srednja klasa.
Postoje samo milioneri i ljudi na ulici – kao u Moskvi i nekim drugim manje srećnim delovima sveta.
Svi kažu da sam ja predvideo sajbersvemir, ali sam ja zapravo predvideo svet globalizacije.

Dela – Knjige

1. Neuromanser (Neuromancer), 1984.g.
2. Grof Nula (Count Zero), 1985.g. *
3. Monalizni Natpogon (Mona Lisa Overdrive), 1988.g. *
4. The Difference Engine, 1990.g. sa Brusom Sterlingom
5. Virtuelna svetlost (Virtual Light), 1993.g. **
6. Idoru (Idoru), 1996.g **
7. Sve zabave sutrašnjice (All Tomorrow’s Parties), 1999.g. **
8. Prepoznavanje obrazaca (Pattern Recognition), 2003.g.
9. Spook Country 2007.g.
10. Zero History (nezavršeno)

* trilogija o širenju (engl. sprawl trilogy)
** trilogija o mostu (engl. bridge trilogy)

Jedan od značajnijih američkih naučno fantastičnih pisaca koji su se pojavili u osamdesetim godinama.
Objavivši prvu priču 1977, Vilijam Gibson je od početka pokušao da izmiri načela klasične naučne fantastike i novog talasa, umešno koristeći tekovine obe tradicije.
U više njegovih storija smeštenih u isti svemir (Džoni Mnemonik, Kako smo popalili Hromu), kao i u romanu Neuromanser, protagonisti su ljudi koji se nalaze u neobičnim simbiotičkim vezama sa kompjuterima, pri čemu se brišu granice njihovih posebnih identiteta. Posredi su košmarni svetovi koji nastaju kao uzgredni proizvod ili plod zloupotrebe visoke tehnologije.

Gibsonov pristup SF žanru postao je osnova  žanrovskog pokreta nazvanog sajberpank.

Neuromanser je pomerio već uspostavljene granice dotadašnje naučne fantastike jer je u potpunosti odstupio od opšteg šablona u koji se uklapala većina literarnih radova tog doba. U Neuromanseru nema slavne budućnosti čovečanstva, putovanja kroz svemir nadsvetlosnim brzinama niti bliskog susreta sa vanzemaljskim rasama.
Gibsonova vizija budućnosti je mračna distopija u kojoj pravu vlast imaju međunacionalne korporacije, a granice kako geografske, tako i kulturološke se polako gube.
Neuromanser, zajedno sa sledeće dve Gibsonove knjige, Grof Nula (1986) i Monalizin natpogon (1988), sačinjava takozvanu trilogiju o širenju (engl. sprawl trilogy, misli se na širenje gradova).
Sledeće tri knjige sačinjavaju tzv. trilogiju o mostu (engl. bridge trilogy):
Virtuelna svetlost (Virtual Light, 1993), Idoru (Idoru, 1996) i Sve zabave sutrašnjice (All Tomorrow’s Parties, 1999).
U pauzi između ove dve trilogije, Gibson je napisao roman The Difference Engine (1990) u tandemu sa Brusom Sterlingom.

U romanu Prepoznavanje obrazaca (2003) pisac se malo udaljio od mračne budućnosti i vratio nas u sadašnjost, prožetu marketingom, globalnim umrežavanjem i pratećim fenomenima.
Gibson je 1984.g. dobio nagradu Filip K. Dik Memorijal, a 1985.g. pripala mu je Nebula a Hugo.

Vilijem Gibson

Ostali linkovi ka sajtovima koji se tiču Vilijama Gibsona:

Oficijalni sajt

William Gigson on Twitter

Blog Vilijama Gibsona

Vilijam Gibson na wikipediji (en)

Vilijam Gibson na wikipediji (sr ћирилица)

Vilijam Gibson na wikipediji (sr latinica)

Forum o Vilijamu Gibsonu i njegovim knjigama