Pol, Frederik
(Pohl, Frederik)

Američki pisac. Rođen u Njujorku 26.11.1919. Bez formalnog obrazovanja. Pored profesionalnog pisanja bavio se uredničkim poslom, a radio je i kao literarni agent.
Dela – knjige

• 1. Reklamokratija (The Space Merchants), 1953, sa C. M. Kornblutom
• 2. Opasnost – Mesec (Danger Moon), 1953.
• 3. Pretražujte nebo (Search the Sky), 1954, sa C. M. Kornbluthom
• 4. Podmorsko traganje (Undersea Quest), 1954, sa Jackom Williamsonom
• 5. Željeni rizik (Preferred Risk), 1955, sa Lesterom del Reyom
• 6. Pravnik-gladijator (Gladiator-at-Law), 1955, sa C. M. Kornbluthom
• 7. Podmorska flota (Undersea Fleat), 1956, sa Jackom Williamsonom
• 8. Naizmenične struje (Alternating Currents), 1956.
• 9. Robovski brod (Slave Ship), 1957.
• 10. Slučaj protiv sutrašnjice (The Case Against Tomorrow), 1957.
• 11. Podmorski grad (Undersea City), 1958, sa Jackom Williamsonom
• 12. Vučji koren (Wolfbane), 1959, sa C. M. Kornbluthom
• 13. Sutra puta sedam (Tomorrow Times Seven), 1959.
• 14. Pijančeva šetnja (Drunkard’s Walk), 1960.
• 15. Čovek koji je pojeo svet (The Man Who Ate the World), 1960.
• 16. Skreni levo u četvrtak (Turn Left at Thursday), 1961.
• 17. Dejstvo čuda (The Wonder Effect), 1962, sa C. M. Kornbluthom
• 18. Gnusni Zemljanin (The Abominable Earthman), 1963.
• 19. Sprudovi svemira (The Reefs of Space), 1964, sa Jackom Williamsonom
• 20. Zvezdano dete (Starchild), 1965, sa Jackom Williamsonom
• 21. Pošast pitona (A Plague of Pythons), 1965.
• 22. Brojke i lupeži (Digits and Dastards), 1966.
• 23. Omnibus Frederika Pola (The Frederik Pohl Omnibus), 1966.
• 24. Doba opreza (The Age of the Pussyfoot), 1969.
• 25. Nitkovska zvezda (Rogue Star), 1969, sa Jackom Williamsonom
• 26. Milioniti dan (Day Million), 1970.
• 27. Zlato na kraju zvezdane duge (The Gold at Starbow’s End), 1972.
• 28. Najdalja zvezda (The Farthest Star), 1975, sa Jackom Williamsonom
• 29. Najbolje od Frederika Pola (The Best of Frederik Pohl), 1975.
• 30. Čovek plus (Man Plus), 1976.
• 31. U problemskoj jami (In the Problem Pit), 1976.
• 32. Rani Pol (The Early Pohl), 1976.
• 33. Kapija (Gateway), 1977.
• 34. Gem: stvaranje jedne utopije (Jem: The Making of a Utopia), 1979.
• 35. S one strane plavog obzorja događanja (Beyond the Blue Event Horizon), 1980.
• 36. Hladni rat (The Cool War), 1981.
• 37. Zvezdomet (Starburst), 1982.
• 38. Sizigijum (Syzygy), 1982.
• 39. Planete tri (Planets Three), 1982.
• 40. Zid oko jedne zvezde (Wall Around a Star), 1983, sa Jackom Williamsonom
• 41. Midin svet (Midas World), 1983.
• 42. Susret sa Hičijima (Heechee Rendezvous), 1984.
• 43. Godine grada (The Years of the City), 1984.
• 44. Rat trgovaca (Merchants’ War), 1984.
• 45. Polove zvezde (Pohl stars), 1984.
• 46. Izlazak Crne Zvezde (Black Star Rising), 1985.
• 47. The Coming of the Quantum Cats, 1986.
• 48. Terror, 1986.
• 49. Chernobyl, 1987.
• 50. Anali Hičija (Annals of the Heechee), 1987.
• 51. Land’s End, 1988. sa Jack Williamsonom,
• 52. The Day The Martians Came, 1988.
• 53. Narabedla Ltd., 1988.
• 54. Homegoing, 1989.
• 55. The World at the End of Time, 1990.
• 56. Outnumbering the Dead, 1990.
• 57. Kapijsko Putovanje (The Gateway Trip), 1990.
• 58. Stopping at Slowyear, 1991.
• 59. The Singers of Time, 1991. sa Jack Wiliamsonom,
• 60. Mining the Oort, 1992.
• 61. The Voices of Heaven, 1994.
• 62. O Pioneer!, 1998.

Jedan od najznačajnijih američkih SF autora, Frederik Pol je u svet naučne fantastike zakoračio krajem tridesetih godina, priključivši se njujorškoj alternativnoj grupi futurijanci. U tandemskoj saradnji sa ostalim članovima ove družine fenova, a ponajviše sa Sirilom Kornblutom, Frederik Pol će napisati većinu svojih ranih priča, potpisujući ih raznim pseudonimima. Dela iz tog razdoblja koja su potekla samo iz njegovog pera biće objavljena pod pseudonimom Džejms MekKrejg.
Skoro u isto vreme počinje Frederik Polova urednička karijera. On će najpre tokom 1940. i 1941. uređivati (a potom, do 1943, pomagati u uredivanju) dva kratkovečna i budžetski sasvim skromna glasila, Astonishing Stories i Super Science Stories, u kojima će objavljivati uglavnom radove futurijanaca, računajuci tu i vlastite storije. Iako sasvim u senci moćnog Astoundinga, ovi časopisi ući će u istoriju SF žanra po prvim publikovanim pričama niza kasnije velikih autora naučne fantastike. Vrativši se na SF scenu posle rata, Frederik Pol je jedno vreme radio kao literarni agent – i to razdoblje je značajno ponajpre po sticanju dragocenog iskustva iz sveta biznisa, što će se kasnije izuzetno ispoljiti u njegovim najboljim delima.
Frederik Polova prava profesionalna SF karijera počinje od pedesetih godina i može se, uslovno, podeliti u tri faze.
Prva, koja obuhvata pedesete godine, odlikuje se poglavito tandemskim delima i traganjem za osobenim SF izrazom.
U drugoj fazi, koja traje tokom naredne decenije, Polovo stožerno SF preduzetništvo jeste urednički rad.
Konačno, treća faza, koja pocinje sredinom sedamdesetih godina, posle duže spisateljske krize, donosi najzrelije razdoblje Frederik Polovog stvaralaštva.
Prva faza počinje jednim velikim romanom – ne samo u okviru Frederik Polovog opusa, već i svekolike moderne naučne fantastike. Posredi je Reklamokratija, napisana u saradnji sa Sirilom Kornblutom, koja je izvorno serijalizovana 1952. u časopisu Galaxy Science Fiction pod naslovom Sočna planeta ( Gravy Planet ).
Frederik Pol gradi viziju jedne Amerike iz skore budućnosti kojom u potpunosti upravljaju moćne reklamne korporacije, povodeći se jedino za profitom u svojim potpuno dehumanizovanim kampanjama. Izuzetan satirični naboj romana uverljivo je pokazao da SF žanr nipošto ne mora da bude samo eskapistička proza, već da i te kako efektno može da govori i o savremenom svetu. U pitanju je nadasve moderno delo koje je otvorilo čitavu novu dimenziju naučne fantastike.
U sličnom tonu, premda manje uspelo, Frederik Pol je napisao još dva romana u prvoj stvaralačkoj fazi: Pravnik-gladijator (moćni trustovi kontrolišu svoje radnike stanovanjem) i Željeni rizik (društvenu dominaciju ovde ostvaruju bezobzirna osiguravajuća društva).
Što se ostalih romana iz pedesetih godina tiče, posredi su ili dela rutinskog karaktera namenjena omladinskoj publici (trilogija Podzemni svet napisana u saradnji sa Džekom Vilijemsonom), ili minorne varijacije svemirskih tema (Pretražujte nebo i Robovski brod).
Iz ove osrednjosti donekle se izdvaja Frederik Polov poslednji roman napisan u saradnji sa Kornblutom, Vučji koren, u kome je reč, ponovo iz satiričke perspektive, o jednoj budućoj civilizaciji ljudi kojom upravljaju moćni roboti.
Tokom šezdesetih godina Frederik Pol nije objavio nijedan značajan SF roman; tri samostalna dela iz tog razdoblja – Pijančeva šetnja, Pošast pitona i Doba opreza – jedva da domašuju prosečan nivo, dok trilogija Zvezdano dete (Sprudovi svemira, Zvezdano dete i Nitkovska zvezda), napisana u tandemu sa Vilijemsonom, ponavlja sve nedostatke ove saradnje: Vilijemsonov uprošceni i preživeli SF prosede sputava Frederik Polovu imaginativnost i težnju ka upuštanju u nove žanrovske vode.
No, za razliku od romana, Polove priče objavljene tokom druge stvaralačke faze predstavljaju uistinu prvorazredna ostvarenja. Iako je većina ovih storija napisana još tokom pedesetih godina, ona su tek sada sakupljene u neku od šest zbirki: Čovek koji je pojeo svet, Skreni levo u četvrtak, Dejstvo čuda, Gnusni Zemljanin, Omnibus Frederika Pola i Brojke i lupeži. Ponajbolje među ovim pričama jesu one koje, u maniru Reklamokratije, preduzimaju satiričko pretresanje nekih kataklizmickih trendova razvoja civilizacije (Tunel ispod sveta, Midina pošast, Čovek koji je pojeo svet). Glavno obeležje ovog razdoblja jeste, međutim, Frederik Polov urednički rad. Tokom devet godina, od 1961. do 1969, on će biti na čelu najuticajnijih američkih SF glasila iz tog vremena, časopisa Galaxy Science Fiction i If, koja će ne samo pružiti priliku mnogim mladim autorima (budućim velikim imenima naučne fantastike), nego će i utrti put novim, modernim pristupima SF žanru.
Po napuštanju Galaxy Science Fiction, Frederik Pol zapada u stvaralačku krizu dugu pet godina, tokom kojih će objaviti samo tri zbirke priča (Milioniti dan, Zlato na kraju zvezdane duge i Najbolje od Frederika Pola) i roman Najdalja zvezda. Posredi je prvi nastavak dvodelne serije Kukavičina saga (drugi deo je Zid oko jedne zvezde), napisane ponovo u saradnji sa Džekom Vilijemsonom, koja ne donosi nikakva poboljšanja u odnosu na predašnja tandemska dela ove dvojice autora.
No, prilicno neočekivano, od sredine sedamdesetih godina Frederik Pol kao da doživljava novu stvaralačku mladost. Počev od izuzetnog Čovek plus, sledi niz izvrsnih romana, čiji vrhunac predstavlja sjajna serija Kapija (Kapija, S one strane plavog obzorja događanja, Susret sa Hičijima, Anali Hičija i Kapijsko Putovanje), kao i veoma dobar nastavak Reklamokratije, roman Rat trgovaca.
Ima tu, doduše, i slabijih dela (Hladni rat, Sizigijum), ali posredi je očigledno najkvalitetnija Polova spisateljska faza, koja se odlikuje visokom žanrovskom imaginativnošću i korišćenjem efektnih pripovedačkih tehnika, iza čega očigledno stoji već poluvekovno SF iskustvo i snažan stvaralački nemir koji se bujno ispoljava uprkos autorovom poodmaklom životnom dobu.

Za svoje SF pregalaštvo Pol je dobio sledeće nagrade:
Hugo (1966, 1967, 1968, 1973, 1978. i 1986),
Nebula (1976. i 1977),
Džon Kembel Memorijal (1978),
Lokus (1973, 1978. i 1979.)
Apolo (1978).

U svojstvu predsednika Udruženja američkih pisaca naučne fantastike (1974-1976), Frederik Pol je 1975. boravio kraće vreme u Ex-Jugoslaviji.