Rackham John

Pseudonim britanskog pisca Džona Tomasa Filifenta (John Thomas Phillifent). Rođen u Daremu 10.11.1916. Radio kao elektroinženjer, baveći se uporedo pisanjem. Umro 16.12.1976.

Dela

• Svemirska lutka (Space Puppet), 1954.
• Jednakostranični Jupiter (Jupiter Equilateral), 1954.
• Majstorski korov (The Master Weed), 1954.
• Dodir zla (The Touch of Evil), 1963.
• Mi, Venerijanci (We, The Venusians), 1965.
• Nemani Kola (The Beasts of Kohl), 1966.
• Vreme za život (Time to Live), 1966.
• Opasnost sa Vege (Danger from Vega), 1966.
• Dvostruki osvajači (The Double Invaders), 1967.
• Tuđinsko more (Alien Sea), 1968.
• Projekt ‘Proksima’ (The Proxima Project), 1968.
• Blago Tau Cetija (The Treasure of Tau Ceti), 1969.
• Ipomoea (Ipomoea), 1969.
• Cvet Do radila (The Flower of Doradil), 1970.
• Drvo bilo čega (The Anything Tree), 1970.
• S one strane Kapele (Beyond Capella), 1971.
• Tamna planeta (Dark Planet), 1971.
• Strune Zemlje (Earthstrings), 1972.
• Neograničeni genije (Genius Unlimited), 1972.
• Hijerarhije (Hierarchies), 1973.
• Život sa Lanselotom (Life with Lancelot), 1973.
• Kralj srebra (King of Argent), 1973.
• Stabljika pasulja (Beanstalk), 1973.

Autor obimnog spisateljskog opusa – uz dvadeset tri romana tu je još pedeset šest priča

- Rekem je na Sci Fi scenu stupio 1954, objavivši tri rutinske ’spejs-opere’, koje će i kasnije ostati njegov glavni zaštitni znak. Sledi pauza do početka šezdesetih godina, a potom decenija plodne spisateljske delatnosti.

Iako je pisao u širokom rasponu tema osobenih za ’spejs-operu’, tri se posebno izdvajaju:

• ‘Moglijev sindrom’,
• traganje za nekom izuzetnom dragocenošću i
• tajno uplitanje vanzemaljaca ili mračnih ljudskih organizacija na našu civilizaciju.

U okviru prve teme govori se o kulturnom šoku koji doživljavaju pripadnici naše rase po povratku u matičnu civilizaciju, pošto su prethodno odrasli među vanzemaljcima (Život sa Lanselotom, Nemani Kola); tipični romani iz druge grupe jesu Blago Tau Cetija, Hijerarhije (u oba dela traga se za draguljima neprocenjive vrednosti), Cvet Doradila i Drvo bilo čega (ovde su predmet potrage biljke naročitih svojstava);
konačno, u romanima Ipomoea, Neograničeni genije, Strune Zemlje i S one strane Kapele reč je o urotama koje se kuju protiv ljudske rase.

Iako Rekemov Sci Fi opus spada u drugorazrednu žanrovsku produkciju – posredi je gotovo bez izuzetka konfekcijsko pustolovno štivo – on se ipak odlikuje zanatskom korektnošću, što dela čini čitljivim i dopadljivim publici bez većih književnih ili žanrovskih zahteva.