Rackham John

Pseudonim britanskog pisca Džona Tomasa Filifenta (John Thomas Phillifent). Rođen u Daremu 10.11.1916. Radio kao elektroinženjer, baveći se uporedo pisanjem. Umro 16.12.1976.

Dela

• Svemirska lutka (Space Puppet), 1954.
• Jednakostranični Jupiter (Jupiter Equilateral), 1954.
• Majstorski korov (The Master Weed), 1954.
• Dodir zla (The Touch of Evil), 1963.
• Mi, Venerijanci (We, The Venusians), 1965.
• Nemani Kola (The Beasts of Kohl), 1966.
• Vreme za život (Time to Live), 1966.
• Opasnost sa Vege (Danger from Vega), 1966.
• Dvostruki osvajači (The Double Invaders), 1967.
• Tuđinsko more (Alien Sea), 1968.
• Projekt ‘Proksima’ (The Proxima Project), 1968.
• Blago Tau Cetija (The Treasure of Tau Ceti), 1969.
• Ipomoea (Ipomoea), 1969.
• Cvet Do radila (The Flower of Doradil), 1970.
• Drvo bilo čega (The Anything Tree), 1970.
• S one strane Kapele (Beyond Capella), 1971.
• Tamna planeta (Dark Planet), 1971.
• Strune Zemlje (Earthstrings), 1972.
• Neograničeni genije (Genius Unlimited), 1972.
• Hijerarhije (Hierarchies), 1973.
• Život sa Lanselotom (Life with Lancelot), 1973.
• Kralj srebra (King of Argent), 1973.
• Stabljika pasulja (Beanstalk), 1973.

Autor obimnog spisateljskog opusa – uz dvadeset tri romana tu je još pedeset šest priča

- Rekem je na Sci Fi scenu stupio 1954, objavivši tri rutinske ‘spejs-opere’, koje će i kasnije ostati njegov glavni zaštitni znak. Sledi pauza do početka šezdesetih godina, a potom decenija plodne spisateljske delatnosti.

Iako je pisao u širokom rasponu tema osobenih za ‘spejs-operu’, tri se posebno izdvajaju:

• ‘Moglijev sindrom’,
• traganje za nekom izuzetnom dragocenošću i
• tajno uplitanje vanzemaljaca ili mračnih ljudskih organizacija na našu civilizaciju.

U okviru prve teme govori se o kulturnom šoku koji doživljavaju pripadnici naše rase po povratku u matičnu civilizaciju, pošto su prethodno odrasli među vanzemaljcima (Život sa Lanselotom, Nemani Kola); tipični romani iz druge grupe jesu Blago Tau Cetija, Hijerarhije (u oba dela traga se za draguljima neprocenjive vrednosti), Cvet Doradila i Drvo bilo čega (ovde su predmet potrage biljke naročitih svojstava);
konačno, u romanima Ipomoea, Neograničeni genije, Strune Zemlje i S one strane Kapele reč je o urotama koje se kuju protiv ljudske rase.

Iako Rekemov Sci Fi opus spada u drugorazrednu žanrovsku produkciju – posredi je gotovo bez izuzetka konfekcijsko pustolovno štivo – on se ipak odlikuje zanatskom korektnošću, što dela čini čitljivim i dopadljivim publici bez većih književnih ili žanrovskih zahteva.

Srodne teme:

1. Bakster Džon Bakster se javio prvim SciFi pričama početkom šezdesetih godina, ali...
2. Bojd Džon Bojd se javio prvim delom na američkoj Sci Fi sceni...
3. Džejks Džon Džejks, Džon (Jakes, John) Američki pisac. Rođen u Čikagu 31....
4. Braner Džon Jedan od najplodnijih britanskih Sci Fi autora, Braner je objavio...
5. Fern Džon Rasel Fern, Džon Rasel (Fearn, John Russell) Britanski pisac. Rođen 05....