Kategorija | Pisac

Vern, Žil

Enciklopedija Naucne Fantastike

Vern, Žil
(Verne, Jules)

Francuski pisac. Rođen 08. 02. 1828. u Nantu. Prelazi u Pariz 1848, gde se do 1862. bavi uglavnom berzanskim poslovima i povremenim pisanjem, da bi potom otpočeo profesionalnu spisateljsku karijeru za izdavača „Hetzel“. Umro 24. 03. 1905.

Dela – knjige Žila Verna

  • 1. Prvi brodovi meksičke mornarice (Les premiers navires de la marine mexicaine), 1851*
  • 2. Putovanje balonom (Un voyage en ballon), 1851.*
  • 3. Martin Paz (Martin Paz), 1852.
  • 4. Gospodar Zaharijus (Maitre Zacharius), 1854.
  • 5. Zima provedena na ledu (Un hivernage dans les glaces), 1855.*
  • 6. Pet nedelja u balonu (Cinq semaines en ballon), 1863.*
  • 7. Putovanje u središte Zemlje (Voyage au centre de la Terre), 1864.*
  • 8. Grof od Šantlena (Le comte de Chantelaine), 1864.
  • 9. Od Zemlje do Meseca (De la Terre a la Lune), 1865.*
  • 10. Probijači opsade (Les forceurs de blocus), 1865.
  • 11. Putovanja i pustolovine kapetana Haterasa (Voyages et aventures du capitaine Hatteras), 1866.*
  • 12. Deca kapetana Granta (Les enfants du capitaine Grant), 1868.*
  • 13. Oko Meseca (Autour de la Lune), 1870.*
  • 14. Dvadeset hiljada milja pod morima (Vingt milie lieues sous les mers), 1870. *
  • 15. Ploveći grad (Une ville flottante), 1871.*
  • 16. Pustolovine trojice Rusa i trojice Engleza (Aventures de trois Russes et de trois Anglais), 1872.*
  • 17. Putovanje oko sveta za osamdeset dana (Le tour du monde en quatrevingts jours), 1873.*
  • 18. Zemlja krzna (Le pays des fourrures), 1873.*
  • 19. Doktor Oks (Le docteur Ox), 1874.*
  • 20. Tajanstveno ostrvo (L’ile mysterieuse), 1874-75.*
  • 21. „Čanselor“ (Le „Chanceilor“), 1875.*
  • 22. Amijen u dvehiljaditoj godini (Amiens en l’an 2000), 1875.
  • 23. Mihajlo Strogov (Michel Strogoff), 1876.*
  • 24. Crni dijamanti (Les indes noires), 1877.*
  • 25. Hektor Servadak (Hector Servadac), 1877.*
  • 26. Petnaestogodišnji kapetan (Un capitaine de quinze ans), 1878.*
  • 27. Patnje jednog Kineza u Kini (Les tribulations d’un Chinois en Chine), 1879.*
  • 28. Beguminih pet stotina miliona (Les cinq cents millions de la Begum), 1879.*
  • 29. Kuća na paru (La maison a vapeur), 1880.*
  • 30. Jangada (La Jangada), 1881.
  • 31. Škola Robinzona (L’ecole des Robinsons), 1882.*
  • 32. Zeleni zrak (Le rayon vert), 1882.*
  • 33. Tvrdoglavi Kereban (Kereban le tetu), 1883.*
  • 34. Ostrvlje u plamenu (L’archipel en feu), 1884.*
  • 35. Južna zvezda (L’etoile du sud), 1884.*
  • 36. Matijas Sandorf (Mathias Sandorf), 1885.
  • 37. Olupina broda „Sintija“ (L’epave du ,,Cynthia“), 1885, /sa Andreom Laurieom/
  • 38. Robir osvajač (Robur le conguerant), 1886.*
  • 39. Loz (Un billet de loterie), 1886.*
  • 40. Frit-flak (Fritt-flac), 1886.
  • 41. Sever protiv juga (Nord contre sud), 1887.
  • 42. Francuski put (Le chemin de France), 1887.
  • 43. Dve godine raspusta (Deux ans de va-cances), 1888.*
  • 44. Bezimena porodica (Famille-sans-nom), 1889.
  • 45. Kupovina Severnog pola (Sans dessus dessous), 1889.
  • 46. Sezar Kaskabel (Cesar Cascabel), 1890.
  • 47. Gospođa Branikan (Mistress Branican), 1891.
  • 48. Zamak u Karpatima (Le chateau des Carpathes), 1892.*
  • 49. Klodijus Bombarnak (Claudius Bombarnac), 1892.
  • 50. Mali dobričina (P’tit bonhomme), 1893.
  • 51. Čudesne pustolovine kapetana Antifera, (Mirifiques aventures de maftre Antifer), 1894.
  • 52. Ploveće ostrvo (L’ile a helice), 1895.*
  • 53. Za zastavu (Face au drapeau), 1896.
  • 54. Klovis Dardentor (Clovis Dardentor), 1896.
  • 55. Ledena sfinga (Le sphinx des glacess), 1897.*
  • 56. Veličanstveni Orinoko (Le superbe Orenoque), 1898.
  • 57. Zaveštanje jednog ekscentrika  (Le testament d’un excentrique), 1899.
  • 58. Druga otadžbina (Seconde patrie), 1900.
  • 59. Selo u vazduhu (Le village aerien), 1901.*
  • 60. Morska zmija (Le serpent de mer), 1901.*
  • 61. Braća Kip (Les freres Kip), 1902.
  • 62. Stipendije za putovanje (Bourses de voyage), 1903.
  • 63. Drama u Livoniju (Un drame en Livonie), 1904.
  • 64. Gospodar sveta (Maftre du monde), 1904.*
  • 65. Invazija mora (L’Invasion de la mer), 1905.
  • 66. Svetionik na kraju sveta (Le phare du bout du monde), 1905. *
  • 67. Zlatni vulkan (Le volcan d’or), 1906.*
  • 68. Putnička agencija „Tompson“ (L’agence „Thompson“), 1907.
  • 69. Lov na meteor (La chasse au meteore), 1908.*
  • 70. Dunavski pilot (Le pilot du Danube), 1908.*
  • 71. Brodolom „Džonatana“ (Les naufrages du „Jonathan“), 1909.
  • 72. Tajna Vilhelma Štorica (Le secret de Wilhelm Storitz), 1910.
  • 73. Juče i sutra (Hieretdemain), 1910.
  • 74. Čudesna pustolovina pri misiji „Barsak“ (L’etonnante aventure de la mission Barsac), 1919.*

(Izložena bibliografija Vernovih dela obuhvata svih šezdeset četiri „les voyages extraordinaires„, kao i deset zbirki priča. Sva ova dela ne pripadaju SF žanru, ali su ipak ovde navedena, čime je napravljen izuzetak u ovoj knjizi. Učinjeno je to stoga da bi što celovitije bio predočen ovaj u mnogo pogleda jedinstveni autor u povesti naučne fantastike.)

Postoji jedan osnovni razlog koji nalaže da Žila Verna smatramo istinskim rodonačelnikom naučne fantastike.

Počev od Meri Šeli, pune četiri decenije pre no što je Žil Vern objavio svoje prvo SF delo javljali su se autori koji su u svojim pričama i romanima ispunjavali temeljni žanrovski uslov:
da elemenat fantastičnog ima izvesno pokriće u nauci.

U ovom pogledu Žil Vern nipošto nije bio prvi. No, ono u čemu mu prvenstvo niko ne može osporiti i što ga čini ključnom figurom u istoriji naučne fantastike jeste okolnost da njegove veze sa SF žanrom nipošto nisu bile samo sporadične i uzgredne, kao kod ostalih dotadašnjih autora, već je glavnina njegovog opusa (kako u kvalitativnom, tako i u kvantitativnom pogledu) pripadala naučnoj fantastici.

Žil Vern je bio, u punom značenju tog pojma, prvi autentični SF pisac.

Počevši da piše još pre dolaska u Pariz, 1848, on se najpre ogledao kao pesnik, autor libreta i dramski pisač, a prvo SF delo, priču „Putovanje balonom„, objavio je 1851. lako je i u potonjim godinama nastavio da objavljuje srodne storije, sasvim je neizvesno da li bi se Žil Vern upustio u životnu pustolovinu sa naučnom fantastikom da 1862. nije dobio ponudu od poznatog izdavača „Hetzela“ da za njegov novopokrenuti časopis za decu piše pustolovnu prozu po uzoru na „Putovanje balonom„.

Žil Vern je prihvatio ponudu, preradio ovu priču u roman Pet nedelja u balonu i njime otpočeo saradnju sa „Hetzelom“, koja će trajati sve do smrti velikog francuskog SF majstora.

Tokom četrdeset dve godine ove saradnje on će kod „Hetzela“ objaviti, u ritmu od otprilike tri romana u dve godine, ukupno šezdeset četiri „izuzetna putovanja“, kako je izdavač klasifikovao Žil Vernova dela.

Ovakva generička odrednica prilično je primerena, budući da velika većina Žil Vernovih romana uistinu predstavlja nadasve uzbudljive storije o pustolovinama u egzotičnim predelima kako na površini Zemlje, tako i ispod, odnosno iznad nje, kao i u moru.

Na ta putovanja Žil Vern obično upućuje grupu protagonista, veoma različitih među sobom, ali po pravilu sa tri stalna člana.
Jedan je domišljati naučnik, drugi je njegov odvažni i snažni pomagač, a treći običan čovek, koji je najčešće pripovedač i sa kojim se čitalac najlakše identifikuje.

Što je poprište zbivanja na koje je Žil Vern upućivao svoje junake bilo fantastičnije (u rasponu od Severnog pola i raznih nepoznatih ostrva, preko unutrašnjosti naše planete, pa sve do Meseca), to se on nalazio pred većom obavezom da obezbedi uverljivost svojih sižea, budući da čitaoci iz druge polovine devetnaestog stoleća, kojima se on prvenstveno obraćao i koji su već odavno živeli u svetu industrijske revolucije i epohalnih naučnih i tehnoloških izuma, nikako više nisu pristajali na konvencije iz ranijih razdoblja, prema kojima se pokriće za elemenat fantastičnog tražilo uglavnom u magiji i natprirodnom.

Tako nešto bilo je naprosto protivno duhu vremena i Žil Vern je to ispravno osetio, potraživši stoga alibi za fantastično na dijametralno suprotnoj strani:
u nauci.
Budući da sam nije bio naučnik po zvanju (studirao je pravo), on je informacije o novim zbivanjima na polju nauke potražio na jedinom legitimnom mestu — u naučnoj periodici koja je sva bujala od izazovnih zamisli i domišljatih izuma.

Našavši se na ovom frontu naučnog razvoja, Žil Vern je vesto odabirao elemente koji su ne samo povećavali uverljivost njegovih proznih dela sa egzotičnim sižeima, nego i često postajali okosnice romana i priča.

Za laičku publiku, koja nije pratila naučnu periodiku i koja se u Žil Vernovim delima prvi put sretala sa mnogim uzbudljivim pronalascima i idejama (leteća mašina, podmornica, televizija, svemirski brod i tako dalje), francuski pisac je ubrzo postao oličenje samog naučnog napretka:
zamisli koje je on preuzimao iz naučnih arsenala i nadasve vesto uklapao u svoja pustolovna dela sve više su pripisivane njemu samome.

Ova zabluda prenela se i na potonja pokolenja čitalaca, koja su Žila Verna sve više doživljavala kao vizionara, a sve manje kao pisca.
Na ovakvom viđenju dela francuskog autora nikla je čitava jedna tradicija, pogrešno nazvana „vernovskom“, prema kojoj je osnovna svrha SF pregalaštva predviđanje naučnih dimenzija budućnosti.

Jedan od najznačajnijih pobornika ove tradicije biće Hugo Gernsbek, rodonačelnik moderne američke naučne fantastike. Da je, međutim, ovakvo shvatanje SF žanra ispravno, teško da bi Žil Vern mogao računati na neko izuzetno mesto u njegovoj istoriji.

Sasvim protivno laičkom uverenju, gotovo ništa od onoga što se pogrešno smatra njegovim vizionarskim predviđanjem nije ostvareno, ili bar ne u onom obliku u kome se to javlja u njegovom delu.
No, „krivicu“ za to ne snosi Žil Vern, pa čak ni autori iz naučne periodike, od kojih je on „pozajmljivao“ vizionarske zamisli.
U pitanju je, naprosto, skokovita priroda naučnog napretka, čija svaka nova stepenica leži izvan anticipacijskog, pa i imaginacijskog horizonta prethodnog razdoblja, što je naročito došlo do izražaja u modernom vremenu u kome se tempo promena dinamično ubrzava.

Postoji jedna rečita podudarnost vezana za Žil Vernov odnos prema nauci.

Samo nekoliko meseci pošto je, 1905, umro veliki SF bard, jedan do tada anonimni činovnik švajcarskog patentnog zavoda objavio je obimom krajnje skroman rad pod sasvim neprivlačnim stručnim nazivom „0 elektrodinamici tela u kretanju„.

Na ciglih dvadesetak stranica ovog rada bili su, međutim, udareni temelji velike naučne revolucije iz dvadesetog stoleća, spram kojih sve Žil Vernove maštarije deluju beznadežno prostodušno i bezazleno.
Ime tog činovnika bilo je Albert Ajnštajn, a njegov ogled znatno je poznatiji pod naslovom „Posebna teorija relativnosti„.

Od tog trenutka, simbolično, naučna fantastika postala je oslobođena obaveze da se bavi vizionarskim prorokovanjem, prepustivši to jedinoj legitimnoj i pozvanoj disciplini ljudskog duha — nauci.

I odista, Žil Vern danas deluje zastarelo, staromodno i prevazideno savremenom čitaocu naučne fantastike — ali samo kada je u pitanju nauka u njegovim delima.

Uistinu, više niko ne može ozbiljno da shvati zamisli na kojima počivaju romani kao što su Od Zemlje do Meseca, Putovanje u središte Zemlje ili Putovanje oko sveta za osamdeset dana.

U tom smislu, čak ima mesta sumnji da Žil Vernova „les voyages extraordinaires“ uopšte spadaju u naučnu fantastiku.

U najboljem slučaju, fantastika u njima danas deluje nenaučno. No, sa druge strane, ništa manje nenaučno ne deluju ni mnoga dela savremenih pisca, koja bez oklevanja svrstavamo u naučnu fantastiku.

A kako li će tek nenaučno izgledati kroz stotinak godina čak i neka SF dela koja danas smatramo bespogovorno naučno utemeljenim?
U čemu je rešenje ovog paradoksa? U samoj prirodi naučne fantastike, u tome što se ona bavi ne onim što će biti, već onim što bi moglo biti.

A u Žil Vernovo vreme sve budućnosti o kojima je on pisao bile su načelno moguće budućnosti.
Uvidimo li ovu okolnost, prestaćemo da Žila Verna vrednujemo kroz njegovu prevaziđenu nauku i pred nama će se pojaviti jedan nadasve moderni pisac naučne fantastike, koji je bolje od mnogih savremenih autora umeo da umetnički uobliči čovekovu neutaživu radoznalost, spremnost da se upusti u odvažna istraživanja na samim granicama poznatog, ma gde se te granice nalazile.

Upravo izuzetna umešnost u ovom oblikovanju obezbedila je Žilu Vernu trajnu popularnost kod čitalaca u svim potonjim vremenima, čak i onda kada je njegova nauka počela da deluje zastarelo i prostodušno, o čemu najbolje svedoči okolnost da je po ukupnom tiražu naučnofantastičnih knjiga objavljenih na bezmalo svim jezicima globusa francuski SF bard nedostižno prvi svetski autor.

Slična je situacija i na području filma. Uz H.Dž. Velsa, Žil Vern je najekranizovaniji autor naučne fantastike.

Počev od Melijesa, filmotvorci nisu prestajali da nalaze nadahnuće u njegovom opusu, prenoseći mu dela na veliki (kao i na mali) ekran bez obzira na stanje njegove nauke.

Baš kao i romani, ovi filmovi oduševljavali su pokolenja gledalaca širom sveta istim vrlinama Žil Vernovog SF prosedea:
nadasve maštovitim i uzbudljivim dočaravanjem čovekove pripravnosti da se, često samo naučne radoznalosti radi, upusti u okršaj sa svojim najvećim takmacem — Nepoznatim.

U krajnjoj liniji bilo je žanrovski nebitno da li to Nepoznato ulazi u okvire mogućeg ili nemogućeg. Gotovo sva svoja glavna SF dela Žil Vern je napisao tokom prve decenije saradnje sa „Hetzelom“:
od 1863. do 1874.

U tom razdoblju nastaju Pet nedelja u balonu, Putovanje u središte Zemlje, Od Zemlje do Meseca, kao i nastavak Oko Meseca, Pustolovine kapetana Haterasa, Deca kapetana Granta, Dvadeset hiljada milja pod morima (a ne „pod morem“ kako je kod nas već odomaćeno i odakle može da proishodi da je reč o dubini, umesto, ispravno, o dužini), kao i nastavak Dvadeset hiljada milja pod morem: Tajanstveno ostrvo, Putovanje oko sveta za osamdeset dana.

Ono što objedinjuje ova dela, tematski prilično raznorodna, jeste Žil Vernov vedar, optimistički eskapizam utemeljen na nepomućenom uverenju u svemoćan naučni napredak, osobenom za evropski duh iz druge polovine devetnaestog stoleća.

U potonjim SF delima, među kojima su najznačajnija nastala u osamdesetim godinama — najpre serijarobinzonijada“: uz već pomenuto Tajanstveno ostrvo tu su još Škola Robinzona i Dve godine raspusta, a zatim nova varijacija znamenitog kapetana Nema, Robir osvajač, kao i nastavak Gospodar sveta (nastao pred sam kraj Žil Vernovog života) — Žil Vern će, s jedne strane, početi da varira već obrađene teme, da se unekoliko ponavlja, a sa druge, njegov prvobitni optimizan donekle će se zatamniti, da bi se u poslednjim delima javile i zamisli o mogućoj zloupotrebi nauke, odnosno o naličju naučnog napretka.

No, romani ove vrste sasvim su prigušeni množinom ranih dela izrazito optimističkog naboja, na koja se najpre pomišlja pri pomenu Žil Vernovog imena.

Inače, neki momenti iz Žil Vernove biografije imali su čest korelat u njegovim delima.

Tako, na primer, dečačke uspomene vezane za luku Nant, u kojoj je odrastao, stoje u osnovi mnogih uzbudljivih scena i epizoda iz njegovog opusa vezanih za more.

Slično tome, Žil Vernovo nesnalaženje u odnosu sa ženama u stvarnom životu verovatno predstavlja delimično objašnjenje uglavnom neuverljivih ženskih likova iz njegovih dela.

Žil Vern je tako započeo jednu neslavnu, ali veoma postojanu tradiciju u istoriji SF žanra, koja će svoj vrhunac doživeti u „zlatnom dobu“ američke naučne fantastike.

Žil Vern je inače i kod nas ubedljivo najprevođeniji SF autor: gotovo sva njegova značajnija SF dela pojavila su se u više izdanja na našem jeziku, a zanimljivo je da je prvo među njima — Putovanje u središte Zemlje — objavljeno još daleke 1873.

Bila je to ujedno prva naučnofantastična knjiga publikovana kod nas.

Srodne teme:

  1. Chilton Charles Čilton je bio veoma uvažena figura britanske Sci Fi scene...
  2. Po, Edgar Alan Po, Edgar Alan (Poe, Edgar Allan) Američki pisac. Rođen 1809,...
  3. Bomot Čarls Stvarajući u nizu popularnih žanrova tokom pedesetih i šezdesetih godina,...
  4. ALEN, IRVIN ALEN, IRVIN (Allen, lrwin) Američki reditelj. Rođen 1916. Diplomiravši novinarstvo,...
  5. Fantastični Romani Fantastični Romani Jugoslovenska naučno fantastična biblioteka. Izlazila pri zagrebačkoj Epohi...


Komentari: 0

Vern, Žil se spominje na jos 4 mestu/mesta:

  1. U tekstu Dvadeset Hiljada Milja Pod Morem | Film | naučna fantastika o Vern, Žil pise:

    [...] Robert J. Wilke, Carleton Young, P. Walt Disney, T. 127′ Izvrsna ekranizacija poznatog romana Žila Verna. Zanimljivo je da su pre ovoga snimljene još dve verzije istog sižea, ali još daleke 1906. i [...]

  2. U tekstu Herbert Džordž Vels | Pisac | naučna fantastika o Vern, Žil pise:

    [...] Početkom poslednje decenije prošlog stoleća svetska naučnofantastična scena bila je u potpunosti određena tradicijom velikog francuskog rodonačelnika naučne fantastike, Žila Verna. [...]

  3. U tekstu Edgar Alan Po | Pisac | naučna fantastika o Vern, Žil pise:

    [...] Žil Vern, na primer, ne samo što je dobro poznavao Edgar Alanov Poov opus, nego se i nadahnjivao njime, pa je čak i dovršio jednu neokončanu priču američkog autora. [...]

  4. U tekstu Leri Niven | Pisac | naučna fantastika o Vern, Žil pise:

    [...] Niven se pokazuje kao dostojan nastavljač velikih SF vizionara kao što su Žil Vern, Hugo Gernsbek, Kembel, Hajnlajn, Isak Asimov; njegov opus obiluje nizom sjajnih „izuma“ i [...]

Ostavite komentar

Tražene reči

petnaestogodisnji kapetan analiza tajanstveno ostrvo pisac žil vern zil vern petnaestogodisnji kapetan prepricano Zil Vern petnaestogodisnji kapetan petnaestogodisnji kapetan prepricana lektira petnaestogodisnji kapetan likovi petnaestogodisnji kapetan zil vern prepricano petnaestogodisnji kapetan prepricano zil vern biografija petnaestogodisnji kapetan lektira prepricana lektira petnaestogodisnji kapetan zil vern tajanstveno ostrvo Zil Vern NESTO O ZIL VERNU dvadeset hiljada milja pod morem prepricano zil vern knjige petnaestogodisnji kapetan lektira prepricana žil vern biografija zil vern dela Naucna Fantastika